Kako je počeo da razmišlja o onome što sam naziva „dečja katastrofa“ koju donosi autizam, u Mercenihu se pojavila intuitivna slutnja da je posredi možda nešto što se odigrava pogrešno u najranijem uzrastu, dok traje najkritičniji period.
Deci se popravljao rukopis. Roditelji su saopštavali da se kod mališana usredsređena pažnja zadržava sve duže. Mercenih je smatrao da su te neočekivane koristi posledica nekih opštih poboljšanja koje program podstiče u mentalnoj obradi informacija.
Kako ova majka tvrdi, škola i nadležni nisu reagovali u skladu sa procedurama, niti su o incidentu obavestili nju kao roditelja, te je za sve saznala kada je pozvala sina. Sa druge strane, škola tvrdi da su postupali u skladu sa zakonom.
