Deci se popravljao rukopis. Roditelji su saopštavali da se kod mališana usredsređena pažnja zadržava sve duže. Mercenih je smatrao da su te neočekivane koristi posledica nekih opštih poboljšanja koje program podstiče u mentalnoj obradi informacija.
Dok je Mercenih još bio dečak, bliska rođaka njegove majke, učiteljica u jednoj osnovnoj školi u Viskonsinu, izabrana je za učiteljicu godine u čitavim Sjedinjenim Državama. Posle svečanog prijema u Beloj kući, došla je u goste Mercenihovima u Oregon.
„Moja majka joj je postavila naivno pitanje, kakva se već postavljaju u neobaveznim razgovorima: ’Šta je tvoj najvažniji princip u radu s decom?’“, priseća se Mercenih. „Rođaka joj je na to odgovorila: ’Decu treba testirati čim dođu u školu da se vidi vredi li se njima baviti. Ako vredi, onda im ozbiljno posvećuješ pažnju, a na one kojima ne vredi ne bacaš vreme.’ Doslovno tako je rekla. I znate, u tom odgovoru se manje-više ogleda kako su se odrasli i tada i uvek odnosili prema deci koja se razlikuju od ostalih. Zamisao da su vaši neurološki resursi trajni i postojani i da se ne mogu suštinski poboljšati ni promeniti strahovito je destruktivna.“
“Zamisao da su vaši neurološki resursi trajni i postojani i da se ne mogu suštinski poboljšati ni promeniti strahovito je destruktivna.“
Mercenih je saznao za rad Pole Talal s Univerziteta Rutgers, koja je analizirala kod dece razloge smetnji prilikom učenja da čitaju. Između pet i deset posto predškolske dece ima neki jezički poremećaj koji im otežava pisanje, čitanje ili uspešno praćenje uputstava u nastavi. Često se njihove smetnje obuhvataju pojmom disleksičnosti.
Bebe uče da govore vežbajući spojeve jednog suglasnika i jednog samoglasnika, pa ih čujemo kako guču „ba, ba, ba“ i „da, da, da“. U mnogim jezicima prve naučene reči sastoje se upravo iz ovih i sličnih kombinacija: mama, tata, pi-pi i slično. Istraživanja Pole Talal pokazala su da deca s jezičkim poremećajima imaju probleme u auditivnoj obradi uobičajenih spojeva suglasnika i samoglasnika, koji se izgovaraju brzo i nazivaju „brzi delovi reči“. Zbog toga što ih ne čuju tačno, ova deca ne mogu tačno ni da ih izgovore.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Šarčević: Važno je poštovati radno vreme i normu prosvetara i za to će biti odgovorni direktori
Nakon što je Ministarstvo prosvete, u saradnji sa epidemiolozima, napravilo plan rada za narednu školsku godinu i u uputilo ga školama, direktori obrazovnih ustanova analiziraju predloge i razmatraju koji model...
Šarčević: U septembru ne moraju da se pravdaju izostanci iz škole, roditelji da obezbede bar tri maske
On je za TV Pink naveo da će danas škole dobiti jasne smernice i modele nastave za predstojeću školsku godinu. “Roditelji koji u septembru ne žele decu da šalju u...
Kako će biti organizovana školska godina širom sveta i u regionu
Pandemija virusa korona uticala je na to da se mnoge zemlje još nisu odlučile kako će izgledati nastava u vanrednim okolnostima. Mnogi će sačekati još koji dan da vide kakva...
Šarčević: Roditeljima koji imaju objektivne strahove da puste decu u školu, nećemo praviti pitanje da se roditelj opredeli tokom septembra da dete prati nastavu onlajn
“Mislim da već mesec dana pokušavamo da kažemo koji su svi mogući vidovi nastave i uvek kažemo da to zavisi od trenutnog stanja zdravlja nacije, što i sada zavisi. Ono...
1 komentar.