Deci se popravljao rukopis. Roditelji su saopštavali da se kod mališana usredsređena pažnja zadržava sve duže. Mercenih je smatrao da su te neočekivane koristi posledica nekih opštih poboljšanja koje program podstiče u mentalnoj obradi informacija.
Dok je Mercenih još bio dečak, bliska rođaka njegove majke, učiteljica u jednoj osnovnoj školi u Viskonsinu, izabrana je za učiteljicu godine u čitavim Sjedinjenim Državama. Posle svečanog prijema u Beloj kući, došla je u goste Mercenihovima u Oregon.
„Moja majka joj je postavila naivno pitanje, kakva se već postavljaju u neobaveznim razgovorima: ’Šta je tvoj najvažniji princip u radu s decom?’“, priseća se Mercenih. „Rođaka joj je na to odgovorila: ’Decu treba testirati čim dođu u školu da se vidi vredi li se njima baviti. Ako vredi, onda im ozbiljno posvećuješ pažnju, a na one kojima ne vredi ne bacaš vreme.’ Doslovno tako je rekla. I znate, u tom odgovoru se manje-više ogleda kako su se odrasli i tada i uvek odnosili prema deci koja se razlikuju od ostalih. Zamisao da su vaši neurološki resursi trajni i postojani i da se ne mogu suštinski poboljšati ni promeniti strahovito je destruktivna.“
“Zamisao da su vaši neurološki resursi trajni i postojani i da se ne mogu suštinski poboljšati ni promeniti strahovito je destruktivna.“
Mercenih je saznao za rad Pole Talal s Univerziteta Rutgers, koja je analizirala kod dece razloge smetnji prilikom učenja da čitaju. Između pet i deset posto predškolske dece ima neki jezički poremećaj koji im otežava pisanje, čitanje ili uspešno praćenje uputstava u nastavi. Često se njihove smetnje obuhvataju pojmom disleksičnosti.
Bebe uče da govore vežbajući spojeve jednog suglasnika i jednog samoglasnika, pa ih čujemo kako guču „ba, ba, ba“ i „da, da, da“. U mnogim jezicima prve naučene reči sastoje se upravo iz ovih i sličnih kombinacija: mama, tata, pi-pi i slično. Istraživanja Pole Talal pokazala su da deca s jezičkim poremećajima imaju probleme u auditivnoj obradi uobičajenih spojeva suglasnika i samoglasnika, koji se izgovaraju brzo i nazivaju „brzi delovi reči“. Zbog toga što ih ne čuju tačno, ova deca ne mogu tačno ni da ih izgovore.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
“Znaš i sama koliko je teško sa jedinice doći do petice. Možda ću da je izvučem iz škole danas, videću…”
– Šta kaže? – Kao da će uskoro završiti ovi pre nas, pa će nas prozvati. Kaže da će brzo ići to sve. – Jel’ vidiš ti, samo nešto čekamo,...
Pedagog Snežana Golić: Naši prosvetni radnici dele se na ZAPISNIČARE i LIDERE
Piše: Snežana Golić, pedagog Ako grubo (i nepravedno, ali poente radi) analiziramo ljude koji rade u školama, uvidećemo dve osnovne kategorije. 1. ZAPISNIČARI - PRAVE UVID I NE REŠAVAJU, VEĆ...
Zašto su ekskurzije skuplje od porodičnih letovanja – na dnevnice nastavnika i lekara mora se platiti i porez
Posle duge pauze zbog korona virusa, đaci širom Srbije kreću na rekreativne nastave i ekskurzije, ali se roditelji žale na cene tih putovanja. Aleksandar Markov, profesor istorije i predsednik Foruma...
Roditelji pozajmljuju novac i dižu kredit zbog proslave mature
Kad saberete šta sve treba platiti za proslavu mature, ne možete a da se ne zapitate kako i roditelji sa prosečnim platama uspevaju to da podmire. - Tako što se...
1 komentar.