Deci se popravljao rukopis. Roditelji su saopštavali da se kod mališana usredsređena pažnja zadržava sve duže. Mercenih je smatrao da su te neočekivane koristi posledica nekih opštih poboljšanja koje program podstiče u mentalnoj obradi informacija.
Dok je Mercenih još bio dečak, bliska rođaka njegove majke, učiteljica u jednoj osnovnoj školi u Viskonsinu, izabrana je za učiteljicu godine u čitavim Sjedinjenim Državama. Posle svečanog prijema u Beloj kući, došla je u goste Mercenihovima u Oregon.
„Moja majka joj je postavila naivno pitanje, kakva se već postavljaju u neobaveznim razgovorima: ’Šta je tvoj najvažniji princip u radu s decom?’“, priseća se Mercenih. „Rođaka joj je na to odgovorila: ’Decu treba testirati čim dođu u školu da se vidi vredi li se njima baviti. Ako vredi, onda im ozbiljno posvećuješ pažnju, a na one kojima ne vredi ne bacaš vreme.’ Doslovno tako je rekla. I znate, u tom odgovoru se manje-više ogleda kako su se odrasli i tada i uvek odnosili prema deci koja se razlikuju od ostalih. Zamisao da su vaši neurološki resursi trajni i postojani i da se ne mogu suštinski poboljšati ni promeniti strahovito je destruktivna.“
“Zamisao da su vaši neurološki resursi trajni i postojani i da se ne mogu suštinski poboljšati ni promeniti strahovito je destruktivna.“
Mercenih je saznao za rad Pole Talal s Univerziteta Rutgers, koja je analizirala kod dece razloge smetnji prilikom učenja da čitaju. Između pet i deset posto predškolske dece ima neki jezički poremećaj koji im otežava pisanje, čitanje ili uspešno praćenje uputstava u nastavi. Često se njihove smetnje obuhvataju pojmom disleksičnosti.
Bebe uče da govore vežbajući spojeve jednog suglasnika i jednog samoglasnika, pa ih čujemo kako guču „ba, ba, ba“ i „da, da, da“. U mnogim jezicima prve naučene reči sastoje se upravo iz ovih i sličnih kombinacija: mama, tata, pi-pi i slično. Istraživanja Pole Talal pokazala su da deca s jezičkim poremećajima imaju probleme u auditivnoj obradi uobičajenih spojeva suglasnika i samoglasnika, koji se izgovaraju brzo i nazivaju „brzi delovi reči“. Zbog toga što ih ne čuju tačno, ova deca ne mogu tačno ni da ih izgovore.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Trstenik: Nastavničko veće predložilo isključenje nasilnih učenika iz škole
Jednoglasnom odlukom Nastavničko veće Tehničke škole u Trsteniku donelo je predlog da se trojica učenika koja su maltretirala profesorku engleskog, isključe iz škole. Konačnu odluku treba da donese direktor, ali...
“Kad sam ga izbacila sa časa, njegov tata je došao s advokatom”: Profesorka iz Trstenika o nasilnom đaku
Učenik koji je napao moju koleginicu, i ranije je pravio probleme. Ja sam ga jednom izbacila sa časa i njegov tata je ubrzo došao sa advokatom u školu. Ovako za...
“Divlje horde” iz srpskih klupa
Piše: Jovana Papan, autorka knjige "Politika za decu: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas" Pre nekoliko godina na televiziji se vrteo reklamni spot u...
Zakon jasno kaže da je odgovornost roditelja kad je učenik vinovnik nasilja i zlostavljanja
Snimak koji kruži društvenim mrežama i svedoči da učenici Tehničke škole u Trsteniku maltretiraju profesorku poražavajući je primer nepoštovanja, urušavanja ugleda i dostojanstva nastavnika, i to očito višeslojnim psihičkim, fizičkim...
1 komentar.