Istraživanje za istraživanjem dokazuje ono što smo pretpostavljali… To je surova istina sa kojom se naša deca suočavaju. Kao učitelj i dečji terapeut, toliko puta sam čula od roditelja da se njihova deca ponašaju nepristojno i da su, čak, usamljeni i tužni.
Suzdržavajte se od toga da sve radite za dete koje ima dvocifren broj godina. Vi niste ničiji rob.
To što vam dete divlja po radnji nema veze s činjenicom da je ono dete, nego s činjenicom kakav ste roditelj.
Imate dobar alibi da se ne bavite njima, jer živite u Srbiji. A tu je sve teško, i nema se vremena, i kriza udara već 20 godina, grcate za parama, a vaša deca za pažnjom.
Primećujući loše, šaljemo jednu, jasnu poruku – ako želite da budete primećeni, činite loše stvari, budite grubi i nevaspitani, zaboravite na empatiju i ljudskost.
Nisu poslušna, razmažena su i najgore od svega – ne znaju da cene ništa – ni starije, ni roditelje, ni igračke, ni svet oko sebe. Šta se to tako strašno dogodilo tokom protekle dve decenije? Ako mislite da se to vas ne tiče jer još uvek imate malu bebu, niste u pravu jer je ove velike greške najbolje izbeći već u startu…
Roditelji su raspustili decu iz različitih razloga. Nije važno da li je to nezrelost, neodgovornost, razvod ili bolest.
Deci se ne sme glumiti hrabrost. Ne smeš da im budeš lažni autoritet. Moraš pred njima istinski da postojiš. I ako si spreman da budeš hrabar, onda budi istinski hrabar. Pobedi sebe. Nemoj da ih lažeš i nemoj svoju odgovornost da prenosiš ni na koga drugog.
Nevaspitana deca su sistemski zaštićena i njima niko ništa ne može, na opšte oduševljenje njihovih nevaspitanih roditelja, koje država direktno štiti.
Sve češće slušamo kako su nam deca neodgovorna i neposlušna, kako je sve veći porast maloletničke delikvencije. Zaista je čudno što se zgražavamo i krivimo samo medije i društvo. Kako to da nikad nismo mi u pitanju, niti naša deca. Sve su to tamo neki “slučajevi”, jel?
