Kako je počeo da razmišlja o onome što sam naziva „dečja katastrofa“ koju donosi autizam, u Mercenihu se pojavila intuitivna slutnja da je posredi možda nešto što se odigrava pogrešno u najranijem uzrastu, dok traje najkritičniji period.
Deci se popravljao rukopis. Roditelji su saopštavali da se kod mališana usredsređena pažnja zadržava sve duže. Mercenih je smatrao da su te neočekivane koristi posledica nekih opštih poboljšanja koje program podstiče u mentalnoj obradi informacija.
12 saveta ruskog psihologa Mihaila Labkovskog: Kako ne dozvoliti školi da slomi dete
“Uradi sam” jednostavni i jeftini kostimi za maskenbal – 20 najslađih ideja!
Vitamin D: Mitovi i realnost
Nevolje sa pametnim devojčicama
Kako kuvati pirinač da u njemu ostane što manje arsena
Želite uspešnu ćerku? Neumorno joj zvocajte!
