Današnji roditelji su, izgleda, potpuno uvereni da život njihove dece mora teći potpuno glatko i bez ikakvih frustracija – kako bi ona izrazila svoju ličnost.
Kada, u želji ga umire, roditelji detetu omogućavaju bezumnu zabavu i zadovoljavaju njegove beskrajne potrošačke zavisnosti – to ima dugoročno negativne posledice na razvoj njegovog karaktera.
Umesto da se oslanjaju na sebe same, svoje iskustvo i intuiciju, kao i na ono što je vitalno u vlastitoj tradiciji, današnji nesigurni roditelji traže spas u savetima svetskih eksperata, koji svoje pedagoške savete izdašno nude u knjigama, člancima u časopisima, u TV emisijama.
U socijalnom kontekstu razvoja adolescenata neosporan je značaj porodice i vaspitanja. U tekstu su izvojeni glavni vaspitni stilovi roditelja:
Takozvano permisivno ili popustljivo roditeljstvo uopšte nije dobro za decu, kažu stručnjaci.
Novi načini vaspitanja dece doneli su nove „pedagoške patologije” u vidu sindroma razmaženog deteta i sindroma prezaštićenog deteta. Iako je izvestan broj dece istovremeno razmažen i prezaštićen, između ova dva sindroma postoji velika razlika.
