Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Vremenom uče da su emocije nešto što treba kontrolisati ili sakriti, a ne razumeti. Ali emocije ne nestaju – one samo nađu drugi izlaz. Najčešće kroz ponašanje koje odraslima izgleda „problematično“.
Promena ishrane kod deteta može delovati kao težak zadatak u svetu agresivnog marketinga nezdrave hrane. Ipak, stručnjaci poručuju da svaka mala promena – poput zamene belog hleba integralnim ili uvođenja jedne porcije ribe nedeljno – pravi razliku
Rečenica „On je dobar kad hoće“ često se izgovara u trenucima umora, brige ili nemoći. Iako zvuči bezazleno, ona nosi važnu pretpostavku – da dete svesno bira „loše“ ponašanje, iako zna šta je ispravno.
Čuveni eksperiment Alberta Bandure sa Bobo lutkom pokazao je da deca ne uče samo iz onoga što im govorimo, već mnogo više iz onoga što svakodnevno posmatraju. Šta to znači za roditelje i vaspitače danas?
"U sigurnom odnosu sa nama dete treba postepeno da nauči da može da podnese frustraciju i neprijatnost i da neprijatno osećanje samo po sebi nije znak da nešto mora odmah da se promeni" - piše Nataša Drageljević, vaspitačica i direktorica PU "Mala škola" u Sremskoj Kamenici
Cilj događaja je da roditeljima pruži pouzdane informacije, praktične smernice i prostor za međusobno povezivanje i razmenu iskustava o pitanjima koja su važna upravo njihovoj porodici.
Razgovor o školi ne bi trebalo da služi samo proveravanju ocena, domaćih zadataka i ponašanja. Njegov pravi cilj jeste da razumemo kako se dete oseća u svetu u kojem provodi veliki deo dana.
Ljudi vole da veruju da ih sposobnost razmišljanja izdvaja od ostalih živih bića. Ipak, to što raspolažemo složenim mozgom ne znači da uvek donosimo dobre odluke. Naprotiv, veliki broj mogućnosti, snažna uverenja ili stres često mogu da nas odvedu do pogrešnog izbora.
