Dugo se smatralo da hrana koju deca konzumiraju utiče isključivo na njihov fizički rast i nivo energije. Međutim, moderna nauka donosi revolucionarni preokret: tanjir nije samo gorivo za mišiće, već kontrolna tabla za mozak. Nutricionistička psihijatrija, grana medicine koja ubrzano raste, potvrđuje da ono što dete pojede direktno oblikuje njegovu sposobnost koncentracije, emocionalnu stabilnost i dugoročni kognitivni razvoj.
Mozak kao „najskuplji” organ
Ljudski mozak troši oko 20 odsto ukupnih kalorija koje unesemo, uprkos tome što čini samo dva odsto telesne težine. Kod dece u razvoju, taj procenat je još značajniji. Dr Uma Naidoo, nutricionista sa Harvarda objašnjava ovu vezu:
„Postoji direktna komunikacija između creva i mozga putem vagusnog nerva. Ako hranimo dečja creva procesuiranim šećerima i lošim mastima, šaljemo upalne signale direktno u mozak. To se manifestuje kao ‘moždana magla’, razdražljivost i nemogućnost deteta da sedi mirno tokom školskog časa“.
Zagrljaj je biološka potreba usađena u naš kod
Šećerni rolerkoster i „lažni” ADHD
Jedan od najvećih neprijatelja fokusa je nagli skok i pad glukoze u krvi. Prerađeni ugljeni hidrati i skriveni šećeri u dečjim žitaricama ili sokovima uzrokuju hiperaktivnost, nakon čega sledi nagli pad energije, trenutak kada dete postaje plačljivo, agresivno ili odsutno. Dr Dru Ramsi, profesor psihijatrije na Univerzitetu Kolumbija, naglašava važnost specifičnih nutrijenata:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Tri stuba „pametne” ishrane za decu
Stručnjaci se slažu da razvojna dijeta ne mora biti komplikovana, ali mora biti dosledna. Čak 60 odsto mozga čine masti. DHA je ključna za izgradnju membrana neurona, pa zato treba da birate za decu masnu ribu, orahe, čia semenke. Proteine birajte za doručak da biste im obezbedili stabilan nivo aminokiselina koje stabilizuju raspoloženje tokom celog dana.
Koliko je dokazana povezanost šećera i hiperaktivnosti
Emocionalna inteligencija dolazi iz stomaka
Zanimljivo je da ishrana ne utiče samo na ocene u školi, već i na to kako se deca nose sa stresom. Studija koja je nedavno objavljena pokazala je da deca koja konzumiraju „zapadnjačku dijetu” imaju znatno veći rizik od razvoja anksioznosti i depresivnih stanja u adolescenciji. Felis Jaka, predsednica Međunarodnog društva za istraživanje nutricionističke psihijatrije (ISNPR), navodi:
„Kvalitet ishrane deteta u ranom uzrastu predviđa njegovo mentalno zdravlje kasnije u životu. Ishrana bogata povrćem, voćem i celovitim žitaricama deluje kao zaštitni štit za dečju psihu“.
Stručnjaci tako ističu da mi ne hranimo samo telo deteta, već pravilnom ishranom gradimo arhitekturu njegovih budućih misli i emocija.
Izvor: magazin.politika.rs
