Deca prirodno vole da hodaju i trče. Ono je odvažno, čak hita, kao vojnik koji hrli u pobedu bez obzira na rizik. Zato ga odrasli okružuje zaštitom koja je u stvari prepreka.
Prerano postavljanje deteta u uspravan položaj je beskorisno i može biti opasno. Korišćenjem sprava kao što su hodalice ili skakalice, dete se lišava neophodnih iskustava kroz koja treba da prođe u procesu prohodavanja.
Dete još nije stiglo da spusti ranac, ispriča kako mu je protekao dan niti objasni šta se dogodilo. Roditelj već ima podatak, a podatak lako postaje zaključak: nije dovoljno učilo, nije bilo pažljivo, nije se potrudilo.
Roditelji, neretko i po sopstvenim priznanju, pribegnu obliku pomoći koji smatraju podrškom, a koji se ogleda u pisanju sastava i pesama, pravljenju projekata ili izradi crteža.
Tokom dva dana Oplenac je ponovo postao mesto susreta dece i porodica iz cele Srbije i regiona, uz rekordnih 45.000 posetilaca, 120 aktivnosti i oko 1200 volontera.
