Telefon zazvoni. Stiglo je novo obaveštenje iz esDnevnika. Roditelj je video ocenu možda i pre nego što je dete izašlo iz škole.
Kada dete stigne kući, pitanje ga već čeka:
„Zašto si dobio trojku?“
Dete još nije stiglo da spusti ranac, ispriča kako mu je protekao dan niti objasni šta se dogodilo. Roditelj već ima podatak, a podatak lako postaje zaključak: nije dovoljno učilo, nije bilo pažljivo, nije se potrudilo.
esDnevnik je roditeljima omogućio da budu bolje informisani o školovanju deteta. Mogu da vide ocene, izostanke, domaće zadatke, napomene i druge važne informacije. To može biti dragocena pomoć, naročito kada je potrebno na vreme primetiti problem.
Ali kada svaka ocena postane povod za trenutnu reakciju, a svaki izostanak ili napomena predmet detaljnog ispitivanja, praćenje lako može da pređe u preteranu kontrolu.
Gde je granica i kako koristiti esDnevnik, a ne pretvoriti ga u merilo detetove vrednosti?
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
esDnevnik pokazuje podatak, ali ne i celu priču
U esDnevniku roditelj može da vidi da je dete dobilo dvojku. Ne može da vidi da li je imalo tremu, pogrešno razumelo zadatak, bilo umorno, nije stiglo da završi test ili se tog dana dogodilo nešto što mu je poremetilo koncentraciju.
Može da vidi da domaći zadatak nije urađen. Ne može da vidi da li je dete zaboravilo obavezu, nije razumelo gradivo, nije znalo odakle da počne ili mu je bila potrebna pomoć u organizaciji.
Može da vidi izostanak sa časa. Ne može da vidi da li je u pitanju greška u evidenciji, zdravstveni problem ili možda razlog o kojem dete još nije spremno da govori.
Podatak jeste važan, ali bez razgovora ostaje samo deo priče.
Zato je dobro da roditelj informacije iz esDnevnika koristi kao povod da postavi pitanje, a ne kao dovoljan dokaz na osnovu kojeg će doneti presudu.
Kada praćenje postaje preterana kontrola?
Roditeljska zainteresovanost za školovanje deteta nije problem. Detetu je potrebno da zna da roditelji prate njegov razvoj, da su dostupni kada mu je teško i da će reagovati ako mu je potrebna podrška.
Problem nastaje kada dete više nema prostor da samo govori o svom iskustvu, preuzme odgovornost ili pokuša da ispravi grešku.
Praćenje može da postane preterana kontrola kada roditelj:
- proverava esDnevnik više puta tokom dana
- reaguje istog trenutka kada stigne obaveštenje
- dočekuje dete pitanjem o oceni koju je upravo video
- zahteva objašnjenje za svaki rezultat koji nije odličan
- kontaktira nastavnika pre razgovora sa detetom
- prati svaki domaći zadatak umesto deteta
- kažnjava dete na osnovu jedne ocene ili napomene
- poredi njegove rezultate sa rezultatima druge dece
- koristi esDnevnik kao pretnju
- govori o školskom uspehu kao o dokazu vrednosti, pameti ili karaktera deteta
Ako dete ima utisak da roditelj svakog trenutka zna šta se dogodilo u školi, može prestati samo da saopštava važne stvari. Ne zato što želi da bude neiskreno, već zato što oseća da je razgovor zamenjen proverom.
Da li treba reagovati čim stigne obaveštenje?
Ne mora svaka informacija da izazove trenutnu reakciju.
Ako ste videli novu ocenu, možete sačekati da dete dođe kući i pitati ga kako mu je protekao dan. Time mu ostavljate mogućnost da samo ispriča šta se dogodilo.
Ako ne spomene ocenu, ne morate odmah pretpostaviti da nešto krije. Možda još razmišlja o tome, plaši se vaše reakcije, nije joj pridalo veliki značaj ili jednostavno želi prvo da se odmori.
Umesto:
„Videla sam da si dobio dvojku. Kako si mogao?“
možete reći:
„Videla sam ocenu. Volela bih prvo da čujem kako ti vidiš to što se dogodilo.“
Zatim možete pitati:
- Šta ti je bilo najteže?
- Da li te je nešto iznenadilo?
- Kako si se pripremao?
- Šta misliš da bi sledeći put mogao drugačije?
- Da li ti je potrebna pomoć?
- Imaš li ideju kako možeš da popraviš rezultat?
Takva pitanja ne oslobađaju dete odgovornosti. Naprotiv, pomažu mu da razume uzrok problema i samo učestvuje u njegovom rešavanju.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Ocena nije isto što i dete
Kada roditelj često govori „Ti si odličan đak“, „Ti si za peticu“ ili „Nisi se dovoljno potrudio“, dete može početi da veruje da njegova vrednost zavisi od školskog uspeha.
Dobra ocena tada ne predstavlja samo uspeh na proveri znanja, već potvrdu da je dete vredno ljubavi i odobravanja. Loša ocena postaje mnogo više od prolaznog rezultata – dete je može doživeti kao dokaz da je razočaralo roditelje.
Zato je važno razdvojiti dete od njegovog postignuća.
Umesto:
„Ti si neodgovoran.“
recite:
„Ova obaveza nije završena. Hajde da vidimo zbog čega.“
Umesto:
„Ti nisi za matematiku.“
recite:
„Ovaj deo matematike ti trenutno teško ide.“
Umesto:
„Razočarao si me.“
recite:
„Ovaj rezultat nije onakav kakav si očekivao. Šta sada možeš da uradiš?“
Dete nije njegova ocena. Ocena je informacija o tome šta je pokazalo u određenom trenutku, iz određenog gradiva i pod određenim okolnostima.
Zašto preterana kontrola ne razvija odgovornost?
Roditelji često intenzivno prate obaveze jer žele da dete bude uspešno, organizovano i odgovorno. Međutim, ako roditelj stalno proverava raspored, podseća na domaći, prati datume provera i rešava svaki problem, dete nema dovoljno prilika da te veštine razvije samo.
Ono može naučiti da se oslanja na roditelja:
- da ga podseti šta treba da uradi
- da proveri da li je sve završeno
- da komunicira sa nastavnikom
- da pronađe rešenje
- da spreči svaku neprijatnu posledicu
Odgovornost se ne razvija kada odrasli uklone sve mogućnosti za grešku. Razvija se kada dete, uz podršku primerenu uzrastu, uči da planira, pogreši, oseti posledicu i pokuša da ispravi ono što može.
To ne znači da roditelj treba potpuno da se povuče. Potrebno je da bude prisutan, ali da ne radi umesto deteta ono što ono postepeno može da nauči samo.
Kako koristiti esDnevnik na zdrav način?
Ne postoji pravilo koje odgovara svakoj porodici. Mlađem detetu biće potrebno više pomoći, dok bi starijem učeniku trebalo ostaviti više samostalnosti.
Ipak, nekoliko dogovora može pomoći da esDnevnik ostane koristan alat.
1. Dogovorite koliko često ga proveravate
Nije potrebno otvarati portal posle svakog časa ili proveravati ga više puta dnevno. Odredite vreme kada ćete zajedno pregledati važne informacije, na primer jednom ili dva puta nedeljno.
Ako postoji konkretan problem koji zahteva pažljivije praćenje, objasnite detetu zašto ćete neko vreme češće proveravati podatke.
2. Recite detetu šta možete da vidite
Dete ne treba da ima osećaj da ga roditelj tajno nadzire. Razgovarajte otvoreno o tome koje informacije su vam dostupne i zbog čega ih pratite.
Možete reći:
„Povremeno ću pogledati esDnevnik jer želim da budem upućena i da primetim ako ti je potrebna pomoć. Ali očekujem i da mi sam kažeš kada se dogodi nešto važno.“
3. Dajte mu priliku da prvo samo ispriča
Čak i kada već znate za ocenu ili napomenu, nemojte odmah iznositi sve informacije koje ste pročitali.
Pitajte dete kako mu je bilo, šta je tog dana radilo i da li postoji nešto o čemu želi da razgovara.
Tako mu pokazujete da vam je važnije njegovo iskustvo od samog podatka na ekranu.
4. Razgovarajte o obrascu, a ne samo o pojedinačnoj oceni
Jedna lošija ocena ne mora biti znak ozbiljnog problema.
Mnogo je važnije primetiti ako se poteškoće ponavljaju, ako dete iznenada menja odnos prema školi, često izbegava određeni predmet, gubi motivaciju ili pokazuje strah i uznemirenost.
Tada esDnevnik može pomoći da se uoči obrazac i na vreme pokrene razgovor sa detetom i nastavnikom.
5. Ne kontaktirajte nastavnika pre nego što čujete dete
Osim u hitnim ili bezbednosno važnim situacijama, najpre pitajte dete šta se dogodilo.
Starije dete možete uključiti i u odluku o tome da li je potrebno obratiti se nastavniku:
„Da li misliš da ovo možeš sam da rešiš ili želiš da zajedno razgovaramo sa nastavnikom?“
Tako dete uči kako se traži pomoć, rešava nesporazum i komunicira o problemu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
6. Pohvalite proces, a ne samo rezultat
Ako esDnevnik koristimo samo da bismo komentarisali ocene, dete može steći utisak da nas zanima isključivo uspeh.
Primećujte i:
- trud
- redovnost
- napredak
- samostalnost
- istrajnost
- spremnost da zatraži pomoć
- način na koji je ispravilo grešku
Umesto samo: „Bravo za peticu“, možete reći:
„Videla sam koliko si se pripremao. Verujem da si ponosan na sebe.“
Kada je pojačano praćenje opravdano?
Postoje situacije u kojima je detetu potrebno više roditeljske podrške i nadzora. To može biti slučaj kada:
- tek polazi u školu
- još razvija radne navike
- ima poteškoće sa pažnjom i organizacijom
- prolazi kroz stresan period
- došlo je do naglog pada uspeha
- često izostaje
- krije ili izbegava školske obaveze
- postoji sumnja na vršnjačko nasilje
- pokazuje snažan strah od škole ili određenog nastavnika
- ima razvojne, zdravstvene ili emocionalne teškoće
Ali čak i tada cilj ne treba da bude trajna kontrola, već podrška koja će se postepeno smanjivati kako dete razvija potrebne veštine.
Dobro pitanje za roditelja nije samo: „Kako da proverim da li je sve uradio?“, već i: „Kako da mu pomognem da jednog dana to može da proveri sam?“
Šta kada dete ne kaže istinu?
Ako dete prećuti ocenu, izostanak ili napomenu, lako je usmeriti se samo na neiskrenost.
Ipak, važno je zapitati se zbog čega je dete procenilo da istinu ne sme ili ne može da kaže.
Da li očekuje vikanje, kaznu ili razočaranje? Da li se stidi? Da li ne zna kako da objasni šta se dogodilo? Da li je pokušalo samo da reši problem?
Prećutkivanje ne treba ignorisati, ali kazna bez razumevanja razloga često neće povećati iskrenost. Može samo naučiti dete da sledeći put bolje sakrije problem.
Možete reći:
„Važno mi je da mi kažeš istinu, čak i kada rezultat nije dobar. Problem možemo da rešavamo samo ako znam šta se dogodilo.“
Poverenje ne znači odsustvo granica i odgovornosti. Ono znači da dete zna da može da kaže istinu, a da će roditelj reagovati smireno i pomoći mu da preuzme posledice svojih postupaka.
esDnevnik treba da podrži odnos, a ne da ga zameni
Digitalni dnevnik može biti koristan saveznik roditelja. Može da pomogne da se poteškoće prepoznaju na vreme, da se prati napredovanje i da porodica bude bolje informisana.
Ali nijedna aplikacija ne može da zameni razgovor sa detetom.
esDnevnik može da vam kaže koju je ocenu dete dobilo. Ne može da vam kaže da li je ponosno, razočarano, uplašeno ili zbunjeno.
Može da pokaže izostanak. Ne može da objasni zbog čega dete nije želelo da bude na tom času.
Može da prikaže napomenu. Ne može da prikaže ceo odnos između učenika, nastavnika i vršnjaka.
Zato ga koristite da biste bolje razumeli kada je detetu potrebna podrška, ali nemojte dozvoliti da brojke, grafikoni i obaveštenja postanu merilo njegovog karaktera, sposobnosti ili budućnosti.
Detetu nije potreban roditelj koji će svaku ocenu videti prvi.
Potreban mu je roditelj kojem će želeti samo da je pokaže – čak i kada nije dobra.
