Uobičajeno imamo sklonost da mislimo kako je komunikacija lakša nego što jeste, ili da je to samo nešto što prirodno dobro radimo, a ne nešto što može da se usavrši, razvije i nešto čemu možemo svesno da posvetimo pažnju.
Uspostavljanje kontakta očima sa nekim ima iznenađujuće moćan skriveni efekat. Ipak, naučnici su utvrdili da je kontakt „oči u oči” izuzetno retka pojava tokom susreta i razgovora.
U svakodnevnoj žurbi, često razgovaramo s decom o obavezama — da li su jeli, obukli se, oprali zube, uradili domaći... Ali prava čar komunikacije s detetom krije se u pitanjima koja pokreću njihova osećanja, misli i maštu.
Članovi porodice jesu prvi učitelji dece, a količina izgovorenih reči je različita za različite porodice. Tako neka deca čuju dvostruko više reči od odraslih oko sebe, u odnosu na svoje vršnjake.
Dešava se da tek kada dete počne da priča neke strahote ili o svom zdravlju, roditelji sav posao ostave i sa punom pažnjom slušaju, a sve do tada ne primećuju dete.
Priprema deteta za savladavanje veštine čitanja i pisanja je važna ne samo zbog samog početka škole, već i zbog toga što se razvijaju osnovne kognitivne veštine koje će im pomoći da lakše savladaju školske zadatke.
Bar me poslušajte pa mu svaki dan recite da biste ga isto voleli i cenili i vi i vršnjaci i rodbina i bez 50 radnih sati nedeljno i uz dvojku umesto medalje.
