Uobičajeno imamo sklonost da mislimo kako je komunikacija lakša nego što jeste, ili da je to samo nešto što prirodno dobro radimo, a ne nešto što može da se usavrši, razvije i nešto čemu možemo svesno da posvetimo pažnju.
Uspostavljanje kontakta očima sa nekim ima iznenađujuće moćan skriveni efekat. Ipak, naučnici su utvrdili da je kontakt „oči u oči” izuzetno retka pojava tokom susreta i razgovora.
U svakodnevnoj žurbi, često razgovaramo s decom o obavezama — da li su jeli, obukli se, oprali zube, uradili domaći... Ali prava čar komunikacije s detetom krije se u pitanjima koja pokreću njihova osećanja, misli i maštu.
Članovi porodice jesu prvi učitelji dece, a količina izgovorenih reči je različita za različite porodice. Tako neka deca čuju dvostruko više reči od odraslih oko sebe, u odnosu na svoje vršnjake.
Dešava se da tek kada dete počne da priča neke strahote ili o svom zdravlju, roditelji sav posao ostave i sa punom pažnjom slušaju, a sve do tada ne primećuju dete.
Deviza – Kako smo mogli mi, pa nam ništa ne fali – ne može se bezuslovno primenjivati, jer su uslovi i stilovi života u periodima koji se upoređuju različiti.
Obim, vrsta i složenost izazova sa kojima su se roditelji nekada suočavali tokom podizanja dece bili su drugačiji nego danas.
Škola će godišnjim planom rada predvideti jednodnevnu posetu učenika specijalizovanoj izložbi „EXPO 2027 BEOGRAD” - stoji u pravilniku školskog kalendara za školsku 2026/2027. godinu.
Škola nije samo mesto gde se uči čitanje i pisanje. To je novo okruženje puno pravila, obaveza, odnosa sa vršnjacima i izazova koje dete treba da savlada. Zato su neke životne veštine često važnije od poznavanja slova i brojeva.
