Dobro proverite koje su to stvari - jer neke od njih sigurni smo, radite baš za svoje dete, "a to nije ni ljubav ni briga to je vaša vlastita nedoslednost kojom deci šaljete pogrešnu poruku", upozorila je mama koja je nakon dužeg razmatranja sastavila ovaj popis.
Kako reagovati kada na sred radnje ili usred prepunog autobusa vaš, to tada, divni mališan, krene da pravi scenu i vrišti na sav glas? “Samo sačekaj da dođemo kući”, sopstveni nervni slom kao odgovor na njegov bes ili, najmanje očekivano – apsolutno neobraćanje pažnje na histerično dete?
Iako sigurno ne želite da vaše dete bude razmaženo, sigurno radite neke stvari koje vode upravo u tom pravcu. Međutim, važno je ne preterati kako vam cela situacija ne bi izbegla kontroli.
Kada pokupimo dete i nosimo mu sve do auta, radimo previše. Mi nismo tovarne mazge. Mi previše radimo na tome da detetu bude udobno. Ovo stvara osećaj više vrednosti kod dece
Prvi dan škole pripada i roditeljima. To je trenutak ponosa, uzbuđenja i shvatanja da je dete zakoračilo u novo životno poglavlje. Prirodno je želeti da ga sačuvamo.
Najskuplji ranac nije nužno i najbolji. Pravi izbor je onaj koji odgovara građi vašeg deteta, udoban je, dovoljno lagan i funkcionalan za njegove svakodnevne školske obaveze.
Adaptacija na novu sredinu je proces kroz koji se, u zavisnosti od karakteristika ličnosti, uverenja i vaspitanja, prolazi lakše i sa manje stresa ili ne baš tako lako. Nekako, razvojni period u kom se sa adaptacijama na nove uslove i okolnosti susrećemo prvi put jeste period detinjstva.
Plač je normalan način izražavanja emocija, ali ga naš mozak registruje kao signal uznemirenosti koji traži pažnju i pokreće potrebu da odmah reagujemo. Iskustva iz vlastitog detinjstva taj alarm mogu dodatno pojačati.
Piše: Samra Dedić
Ovaj članak predstavlja na jednom mestu strategije koje, na osnovu rezultata naučnih studija, obično predlažem, i nadam se da će biti od pomoći i deci i roditeljima.
