Savršena taktika za izlaženje na kraj sa dečjim napadom besa na javnom mestu

Pročitajte kako iz ugla slučajnog prolaznika izgleda jedna mama koja uspeva da drži situaciju pod kontrolom.

Nedavno sam ispred marketa u komšiluku videla jednu ženu sa bebom u ‘kengur’ nosiljci na grudima, dok je drugu – malo veću – gurala u kolicima. To nije bilo sve – tu je bio i trogodišnjak koji ju je držao za ruku, u nekontrolisanom nastupu besa. Neverovatan prizor – čitav roj male dece. Nisam mogla da prikrijem znatiželju.

Morala sam da vidim kako će ih dovući do auta. I – još gore – kako će uspeti da premosti ostatak dana, koji je kao provalija deli od večeri i stavljanja dece u krevet?

Dečji repertoar provokacija je beskonačan

Trogodišnjak je uporno pokušavao da napravi scenu. Kažem “pokušavao”, jer je po svaku cenu insistirao na sukobu sa svojom majkom, u kome je ona odbijala da učestvuje. Odlučnog koraka i sasvim dostojanstvenog izraza lica, nastavila je da ga ignoriše.

Mislim da nikada nisam videla spektakularniji primer vaspitavanja dece. Ova žena, koju sam jedino mogla da zamislim u nekom skučenom jednosobnom stanu, mogla je da održi seminar na ovu temu.

Trogodišnjak je uporno ponavljao: „Ti si nevaljala“. Pokušala sam da se setim stvari koje bih ja izgovorila u ovakvoj situaciji, u vreme kada sam i sama bila izložena sličnim napadima. Odgovarala bih: „Kako to misliš, ja sam nevaljala? Ti si taj koji je…“ Ali, ne – ova majka je jednostavno ćutala. I, pošto nije uspeo da izazove reakciju svoje majke, klinac je ispaljivao ćorke.

Sada je promenio taktiku. „Smrzavam se. Nemam ni džepove na jakni.“ Na šta je njegova majka smireno odgovorila: „Baš šteta. Trebalo je da obučeš jaknu sa džepovima.“ U njenom glasu nije bilo ni traga sarkazmu – naprotiv, celu rečenicu je izgovorila tonom kojim bi neko rekao: „Mislim da ću danas da obučem onaj plavi džemper.“ Bilo je očigledno da hladnoća neće proći kao povod za emotivnu raspravu.

Ukoliko ste slučajni posmatrač, imajte milosti prema roditeljima

Shvatila sam da se ovde postavlja jedno novo egzistencijalno pitanje vaspitavanja dece: ukoliko napad besa koji obuzme dete na prakingu ne izazove reakciju njegove majke, da li se uopšte radi o napadu besa?

Na neutralnom terenu kakav predstavljaju javna mesta, odrasli jednostavno nisu dorasli deci. Deca su ovde u ogromnoj prednosti, iz prostog razloga što su glasna i ne znaju šta je to obzir. Pogubna kombinacija. I dok se izliv dečjeg besa kod kuće još i može kontrolisati, na javnom mestu to jednostavno nije moguće.