Roditeljstvo je emocionalno izazovno, a sukobi sa decom, bilo malom ili odraslom, često su veoma zahtevni. Ali šta ako imamo tehniku vizuelizacije koja bi nam pomogla da ostanemo mirni, da regulišemo svoje emocije i da promišljeno reagujemo u bilo kojoj situaciji?
Govoreći o toj mernoj jedinici sreće današnje dece i mladih ljudi, Rajović kaže da se mnogo toga sada promenilo i da je poruka koju deca kroz broj lajkova na društvenim mrežama dobijaju da će biti više primećeni ako rade loše stvari.
Mnogi ljudi su u detinjstvu iskusili oscilacije između ljubavi i frustracije prema roditeljima, što može ostaviti trajne posledice na njihove odnose kada odrastu.
Svako ko ima decu - a čak i mnogi koji ih nemaju - poznaju nekog kompetitivnog roditelja.
Neki roditelji se razmeću kognitivnim ili školskim dostignućima...
Adaptacija na novu sredinu je proces kroz koji se, u zavisnosti od karakteristika ličnosti, uverenja i vaspitanja, prolazi lakše i sa manje stresa ili ne baš tako lako. Nekako, razvojni period u kom se sa adaptacijama na nove uslove i okolnosti susrećemo prvi put jeste period detinjstva.
Plač je normalan način izražavanja emocija, ali ga naš mozak registruje kao signal uznemirenosti koji traži pažnju i pokreće potrebu da odmah reagujemo. Iskustva iz vlastitog detinjstva taj alarm mogu dodatno pojačati.
Piše: Samra Dedić
Ovaj članak predstavlja na jednom mestu strategije koje, na osnovu rezultata naučnih studija, obično predlažem, i nadam se da će biti od pomoći i deci i roditeljima.
Pokušaj doživljavanja superužitka nužno vodi u neku vrstu zavisnosti bilo da se to čini uzimanjem droga, kroz virtuelnu stvarnost, video-igricama ili ekstremnim sportovima, pa zato budite oprezni s ovom željom
