Smanjen broj dela za obradu i uvođenje izbornosti i savremene književnosti neke su od promena u programima srpskog jezika i književnosti koje od septembra očekuju đake prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije.
Manji broj književnih dela za obradu, povećana izbornost, kao i vraćanje domaće lektire, koja podrazumeva čitanje kod kuće uz vođenje beležaka, neke su od promena u programima srpskog jezika i književnosti.
Za razliku od nas, “svet” se trudi da problem rešava pre nego što nečitanje postane ukorenjena navika.
Ono što je najveći problem je što izostaje javna debata o tome kakve knjige želimo da deca čitaju kao lektiru.
Istraživanja uglavnom pokazuju da skoro trećina tinejdžera ne pročita ni jednu knjigu sa spiska obavezne literature, ali 70 odsto njih čita knjige koje nisu na tom spisku. Da li bi se deca vratila knjizi kada bi lektira bila njihova i prilagođena njima?
Naša deca nisu ni glupa ni nesposobna, naša deca su živahna, jednako pametna i sposobna i treba ih podsticati, raditi sa njima i dati im jasne ciljeve, smatra profesor srpske književnosti 20. veka Aleksandar Jerkov.
Na tribini koja je održana u sali “Branko Čopić” na beogradskom Sajmu knjiga, govorilo se o tome kako podstaknuti učenike da čitaju
Tokom meseca jula PČELICA za poručivanje knjiga putem svog sajta www.pcelica.rs i telefonskog broja 032 348 252 nudi specijalnu akciju: 3 KNJIGE ZA 999 dinara.
Inicijativa “Arčibald Rajs” pokrenula je peticiju da se u okviru časova nastave srpskog jezika ili časova istorije, Rajsova knjiga “Čujte Srbi” čita kao obavezna lektira u osnovnim i srednjim školama.
“Ako čitanje jednom nestane i umesto njega budemo samo buljili u televizijske ekrane, ili budemo igrali video igrice, mi ćemo zapravo biti robovi, i ništa drugo. Činjenica da to nećemo znati neće naše živote učiniti ništa manje surovim.”
