Domaća lektira kao podsticaj za čitanje

Dovoljno je pogledati mlade ljude na različitim mestima u kojima se kreću ili borave i primetiti da su pametni uređaji u prvom planu aktivnosti većine njih. I deca i mladi su u velikoj meri usmereni na internet i društvene mreže, a njihovo angažovanje je uglavnom vizuelne prirode, od pravljenja selfija do pregleda foto-galerija i raznih video-klipova po sajtovima.

Dugogodišnjeg učitelja i direktora Pčelice pitamo gde je u svemu tome knjiga.

‒ Knjiga je tu gde je i bila, na raspolaganju svima koji vole pisanu reč, ali je problem što su se mladi odvikli čitanja pod naletom savremenih tehnologija.Ko je odgovoran za takav položaj knjige?

‒ Svi smo na neki način odgovorni, roditelji, nastavnici i društvo u celini, ali svakako se ne može osporiti da knjiga ima veoma jaku konkurenciju u savremenim tehnologijama koje se konstantno razvijaju. Kada stavimo na tasove vage sve okolnosti koje su protiv knjige i za knjigu u ovom vremenu, smatram da je neophodna ravnoteža kojom bi se omogućilo da deca prihvataju knjigu i sve njene pozitivne vrednosti paralelno sa prihvatanjem virtualnog sveta. U suprotnom ćemo dobiti generacije koje će imati teškoće u govoru, probleme sa razmišljanjem, smanjenu kreativnost, ali i zdravstvene probleme zbog prekomernog korišćenja pametnih uređaja koje decu odvlače čak i od fizičkih aktivnosti.

Dolazimo i do pitanja kako decu zaintresovati za čitanje pored toliko zanimljivih multimedijalnih nadražaja oko njih.

‒ To je sada veoma težak posao, ali suštinski neophodan. Potrebno je poći od porodice i stvaranja navike čitanja kod najmlađih. Zauzetost roditelja i tempo života nikako ne mogu biti opravdanje za propuste u bavljenju decom koji će kasnije imati ogromne posledice. Polazi se od slikovnica i čitanja deci u slobodno vreme i pred spavanje. Tu se produbljuje kontakt sa budućim malim čitaocem, i bogati se rečnik reprodukucijom priča. Zatim, u početnoj nastavi čitanja i pisanja neophodno je da učitelji, ali i roditelji, bibliotekari i drugi, intezivno rade sa decom na stvaranju čitalačkih navika, odabirom zanimljivih i deci prilagođenih tekstova za početno čitanje. Ovakvim novim generacijama tek kasnije se nude ozbiljna književna dela, jer ih prevelika količina teksta, sitan font, arhaičan rečnik, često mogu obeshrabriti i odbiti od knjige. Dakle, počinje se sa mnogo slika i kratkim pričama, prelazi na duže priče sa slikama, a zatim se deca lagano uvode u svet književnosti putem školske i domaće lektire. Kada postanu formirani čitaoci, sve je na njima i njihovom ukusu, interesovanjima, navikama.

Od ove školske godine ponovo se uvodi obavezna domaća lektira u prvom i petom razredu osnovne škole po novom programu. Mislite li da će takva odluka prosvetnih vlasti imati pozitivne efekte na nastavu srpskog jezika?

‒ Prvo, da je sreće da domaća lektira nikad nije ni prestajala da bude deo školskog programa, ali i da se znatno ranije menjala i prilagođavala učenicima. Nastava srpskog jezika je znatno izgubila bez posebnih časova obrade domaće lektire. S obzirom na to da se u poslednje vreme prilično forsira odnos prema deci zasnovan na njihovim izborima i željama, važno je da učenici shvate da pored prava, postoje i obaveze u školi. Ne želim da budem banalan, ali kao što je za sticanje higijenskih navika važno da dete ima obavezu da rasprema svoje stvari, uređuje kutak za igru, da rasprema radni sto i sl., isto tako je značajno i da za stvaranje čitalačkih navika dete ima obavezu da deo svog vremena posveti čitanju. Ono što je obavezujuće nije uvek omiljeno, ali je ponekad neophodno što je slučaj i sa školskim obavezama. Prednosti onog koji voli knjigu su ogromne, jer se pred takvim ljudima otvaraju vrata i prozori znanja i širi svet koji ih okružuje u svakom smislu.Kakvi su vaši planovi kao izdavača u vezi sa objavljivanjem domaće lektire?

‒ Na tržištu su postojali kompleti domaće lektire koji su bili prilagođeni što nižoj ceni, kako bi lektira bila dostupna deci, ali su po mom mišljenju tanak papir, sitan font, izostavljanje metodičkih smernica uz lektiru imali samo kontraefekat. Neophodno je da se taj prvi korak približavanja knjige deci u vidu domaće lektire učini što zanimljivijim i prihvatljivijim. Pčelica se odlučila na objavljivanje lektire prilagođene deci ovog vremena i počeli smo od prvog razreda. Knjige za prvake će biti u punom koloru, sa mnogo ilustracija, font će biti krupan i prilagođen njihovim vizuelnim sposobnostima, a posmatrano sa tehničke strane, knjige će biti prošivene i većeg formata nego dosadašnja lektira. Pored tekstova predviđenih programom, lektira će sadržati rečnike nepoznatih reči, biografije pisaca i posebne radne listove koji će pomoći đacima i učiteljima u obradi domaće lektire. Mislim da smo uradili dobar i odgovoran posao na pripremi domaće lektire za prvi razred osnovne škole i nadamo se da će ovakav pristup ovom delu programa srpskog jezika pomoći da deci vratimo knjigu u ruke, a time vratimo i svu radost i zadovoljstvo čarobnog sveta pisanih reči.