U sajamskoj nedelji malo o lektiri

Piše: Ljubinka Boba Nedić

Da mladi u Srbiji sve manje čitaju i nije neka novost.
Da takav trend postoji i u svetu, takođe nije nepoznato.
Ipak, važno je naglasiti da smo ovoga puta stvarno među liderima i da je taj trend kod nas mnogo izraženiji nego u svetu.

Za razliku od nas, „svet“ se trudi da problem rešava pre nego što nečitanje postane ukorenjena navika. U želji da saznam kako to oni rade, pročitala sam silne spiskove preporučene literature za čitanje tokom raspusta, obavezne literature koja se testira na završnim ispitima, liste nastavnih predmeta, silabuse i kurikulume (o, ružnih li reči!).

Došla sam do sledećih zaključaka:

u mlađim razredima često imaju nastavni predmet Vođeno čitanje (Guided reading)
da, i kod njih se rade Dostojevski, Kafka, Kami, Orvel, Sofokle, Golding, Dante, Šekspir, Vajld, Ibzen, Markes, Virdžinija Vulf, Igo, E .A. Po…
da, rade i poeziju, i prozu, i dramu
rade i Remarka, sestre Bronte, Hemingveja, Džejn Ostin, Flobera

Ali, rade i:

Tolkina
Pračeta
Vorhola (Dnevnik E. Vorhola)
Čimamandu Ngozi Adiči (moju omiljenu savremenu književnicu)
Murakamija
Seneku

Srednjoškolci čitaju Paklenu pomorandžu, Kvaku 22, Ubiti pticu rugalicu, Vrli novi svet, Lolitu, O ljudima i miševima, Strogo kontrolisane vozove…

U toku leta u najprestižnijim privatnim srednjim školama moraju da pročitaju od jednog do četiri obavezna dela (ovo se razlikuje od škole do škole) i najmanje jedno delo sa liste preporučene literature, koja obično broji 50 do 100 najaktuelnijih savremenih književnih dela. Tu ima dela koja se tek prevode na naših jezik, ima veoma popularnih naslova o kojima ozbiljni književni kritičari još uvek nisu dali svoj sud i za sada su daleko od toga da postanu klasici.