Predstavnici Vlade Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić uveliko govore o važnosti rađanja, jer nas je, kako kažu, svake godine za 35.000 manje, dok sa druge strane porodilje dolaze u situaciju da ne mogu da dobiju naknadu za porodiljsko bolovanje, koje je nekim ženama jedini izvor prihoda.
Proslave dečjih rođendana, a naročito prvog, postale su dobar biznis, pa su počele da rade i agencije specijalizovane za njihovu organizaciju.
Kroz čitavo školovanje, individualna inicijativa i kreativno mišljenje su dosledno obeshrabreni. Od učenika se zahteva samo slepa poslušnost, vežbanje memorije, reprodukovanje suhomesnatih činjenica – čak i kad su sumnjive i nezdrave. To nije obrazovanje.
Ovo je tekst o onim “običnim” mamama, o majčinstvu u 21. veku, o razlikama između sadašnjih mama i njihovih mama, ali i o odnosu polova u Srbiji. Zorica Marković za “Nedeljnik”, u razgovoru sa psiholozima i tim “običnim” mamama pokušala je da naslika portret prosečne srpske majke, njenih ideala, ideja, stremljenja i nadanja
“Jako je teško kada si ti bebisiter detetu od 5 godina koji je šef u porodici.”
Čak i kada dete odraste, procenat „angažovanih” očeva se ne povećava značajno – skoro petina se uopšte ne bavi svojom decom.
Tokom ovih tridesetak godina “Petnički eksperiment” obuhvatio preko 40.000 učenika od kojih danas najmanje nekoliko hiljada profesionalnih naučnika, umetnika, inžinjera, lekara i ko zna kakvih drugih profesionalaca uspešno i kreativno kreira budućnost Srbije i sveta.
Da li je moguće da sva ova deca gledaju „Parove“? Imaju li ona roditelje? Da li je moguće da se potpuni pad doživljava kao neumitnost?
Antibiotici su lekovi koji su najviše propisivani deci poslednje tri godine u Srbiji. Daleko iza njih na drugom mestu su sirupi za snižavanje povišene temperature,
Imate dobar alibi da se ne bavite njima, jer živite u Srbiji. A tu je sve teško, i nema se vremena, i kriza udara već 20 godina, grcate za parama, a vaša deca za pažnjom.
