Nedavno objavljena knjiga Jezičke nedoumice: zablude i mitovi lingviste Pavla Ćosića bila je povod da razgovaramo sa njim o ovom sve prisutnijem fenomenu koji se sreće i na ulici, i u učionici, i u medijima.
“Strašno je, naročito, što su u ovaj projekat uključena i deca i aktivno i pasivno, tako da će ona u sve ovo bespogovorno verovati i mnogo će ih teško biti ubediti da sve ove zvezde ne samo da nisu bile u pravu nego su širile neistine i laži.”
Praksa je pokazala da se niske ili visoke kompetencije učenika vezane za predmet srpski jezik i književnost recipročno odražavaju na (ne)sposobnost ovladavanja gradivom iz drugih nastavnih i naučnih polja, to jest, ako učenici dobro vladaju maternjim jezikom, spremniji su i za učenje ostalih predmeta.
Pored osam škola pokrenutih u Austriji u narednom periodu još 15 njih će biti otvoreno u Španiji, Portugaliji, Holandiji, Rusiji i na Malti.
Број места је ограничен, зато се што пре пријавите и учествујте у разговору о једној од најважнијих тема на свету! Радионица је отворена за све заинтересоване
„Roditelji će moći da se prijave sa potvrdom da je njihovo dete upisano u prvi ili drugi razred i naznakom za kojeg se izdavača opredelila škola“
Mi imamo generacije dece sa kojom se ne razgovara. Dečju pažnju okupira mobilni telefon, i oni samo gledaju klipove ili igraju igrice, što je postalo zamena za razgovor
Srpski jezik ima, dakle, potencijal i koristi ga kada je potrebno, ali ne treba ga zloupotrebljavati da bi se ispunila nekakva forma.
Podneću zvaničnu inicijativu Vladi Srbije da udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije može da napravi samo država, kaže predsednik Srbije.
Povećanje broja časova u školi, popularizacija predmeta, bolji status i motivacija profesora, manje učenika u odeljenju – deo su rešenja koje predlaže struka
