Roditeljima koji muče muku da razumeju svoje tinejdžere, mogu pomoći novi podaci do kojih je došlo nedavno istraživanje, kako bi bolje pronikli u njihov svet.
Ono što nekima možda izgleda kao neodgovorno roditeljstvo je nešto što ja zovem roditeljstvo sa svrhom, sa ciljem da kod dece izradim ključne životne veštine.
Pitanje iz naslova najčešće je koje savremeni i osvešćeni roditelj postavlja stručnjaku. To pitanje je bezbroj puta čuo i doktor Džon Kolman, jedan od najuglednijih kliničkih psihologa Velike Britanije, sa internacionalnom reputacijom zbog svog dugogodišnjeg bavljenja tinejdžerima i njihovim porodicama. Profesor na Oksford Univerzitetu, i sam otac, vrlo uspešno se bavio istraživanjima koja je pretočio u nekoliko knjiga na temu adolescencije. Sada je, između dva gostovanja i svojih obaveza prema studentima i svojoj deci, specijalno za Nedeljnik analizirao šta je to zbog čega vaš tinejdžer govori jednim, a vi drugim jezikom, ili ne razgovarate uopšte
Nakon što je umalo ostao bez mame koja je vodila bitku protiv raka dojke, osamnaestogodišnji Hulijan izumeo je aparat koji pomaže ženama da detektuju ovu opaku bolest.
Svake godine 11. jula obeležava se Svetski dan stanovništva, dan koji nas podseća na važnost demografskih pitanja i izazova sa kojima se suočava čovečanstvo.
Pitanje da li redosled rođenja braće i sestara oblikuje njihovu ličnost godinama zbunjuje porodice i psihologe. Ali dokazi nisu tako jednostavni kao što bismo možda pomislili.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da se broj sklopljenih brakova smanjio za tri odsto, otprilike isto onoliko koliko se povećao broj razvoda.
Svako ime ima svoje značenje i simboliku i mnogo može da utiče na naš život. Ranije su se deci imena davala prema određenm osobinama, vrlinama, manama, često ih nasleđivala iz porodice, a danas je izbor drugačiji.
