Ne sudite mi ako vidite moje dete kako sedi u ćošku za vreme fizičkog jer nema opremu.
Ne sudite mi ako nije predao domaći zadatak koji je ostao na radnom stolu.
Ne sudite mi ako dobiju neopravdani jer su se uspavali.
Ono što nekima možda izgleda kao neodgovorno roditeljstvo je nešto što ja zovem roditeljstvo sa svrhom, sa ciljem da kod dece izradim ključne životne veštine.
Prestala sam da im pravim sendviče i pakujem ručak, odavno.
NE donosim im zaboravljene ručkove, domaće zadatke, opremu za fizičko…
Kako bih, na kraju, odgajila nezavisne, sposobne ljude ako ja radim sve za njih.
Zato, od sledeće školske godine, za svog tinejdžera prestanite da radite ovih 7 stvari.
1. Da ih budite za školu
Ako još uvek za svog mezimca izigravate budilnik, iako je odavno premašio jednocifren broj godina, vreme je da prestanete. Moja deca su to za ustajanje na vreme sama bila odgovorna već od petog razreda. Uspavaće se ponekad, sigurno, ali kad budu morali da bez doručka izjure, sledeći put će bolje razmisliti da li im se isplati da odremaju „samo još pet minuta”.
Jedna moja poznanica rekla mi je da su njeni tinejdžeri toliko slatki kada se ujutru protežu i neće da ustanu i da uživa u tome da ih svakog jutra ona budi. Moji sinovi su meni neodoljivi, ma najdivniji. Ali to ne znači da ne moram od njih da napravim samostalne, sposobne mlade ljude.
2. Spremate im doručak i pakujete ručak
Moj jutarnji alarm je zveckanje tanjira koje moja deca sklanjaju za sobom nakon doručka. Moj posao je da obezbedim da oni kad ustanu imaju šta da doručkuju, ali svakako nije moj posao da im postavljam i sklanjam za njima.
Isto važi i za pakovanje ručka. Moj posao je da obezbedim da je u kući uvek dovoljno namirnica i skuvan ručak, a pakovanje je njihov zadatak.
3. Nosite im zaboravljene stvari u školu
Roditelji, nemojte propustiti priliku da na manje bitnim stvarima u životu vaša deca osete šta znači snositi odgovornost za svoje postupke. Zaboravio si opremu za fizičko? Nađi način da se opravdaš ili dobij neopravdani pa sledeći put malo više misli o svojim obavezama.
Kod nas se zna – nema slanja poruka mami i tati da nešto zaboravljeno dobace do škole. Pošalju oni ponekad, ali veoma retko to zaista i uradimo (eventualno ako su u pitanju ključevi od kuće ili bilo šta što je vezano za njihovu bezbednost). U suprotnom – šteta.
