Loši rezultati naših đaka na PISA testu
Đaci beže sa časova, često kasne, a nastavnici loše prenose znanje: Ministartvo prosvete o razlozima za loše rezultate naših đaka na PISA testu.
učenje
Naučnici: Bogato dekorisane učionice odvlače pažnju i ometaju učenje
Psiholozi univerziteta Karnidž Melon proverili su da li postavke na zidovima učionica imaju uticaja na dečiju sposobnost da zadrže pažnju tokom predavanja i nauče lekcije
Pisanje rukom – brže učenje i bolje pamćenje
Pisanje rukom aktivira delove mozga koji nam pomažu da učimo brže i bolje. Korišćenjem tastature štedimo dragoceno vreme, ali pisanje rukom ima mnoštvo prednosti.
Nemaju struju, grejanje, čak ni knjige, a avganistanske devojčice svejedno briljiraju u školi
Kada su talibani okupirali Avganistan, devojčicama je zabranjeno da se školuju. Ovdašnja strast prema obrazovanju je svojevrsna reakcija na taj period
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Uzroci socijalne anksioznosti uglavnom su strahovi od procene drugih, neprihvatanja i odbacivanja, kako u realnom životu, tako i na društvenim mrežama.
Daj ovamo jednu peticu: Šta se desi kad škole poklanjaju ocene
Škole toliko rado menjaju ocene u dnevnicima kako bi popravile sopstvenu reputaciju da roditelji i deca lako mogu da prinude profesore i profesorke da rade isto to. „Oni naručuju ocene”, uzvikuje profesorka Hejer koja krajem juna daje dodatne časove za „popravljanje” zaključnih ocena učenika i učenica koji njima nisu zadovoljni.
Matematika je bauk s razlogom
Ravnodušnost ako ne i otpor prema matematici je, u suštini, fundamentalna osobina ljudskih bića. I to ograničenje treba uzeti u obzir i prilagoditi mu se, umesto se zavaravati da pogodnom prezentacijom matematika može da postane zanimljiva.
Zašto su vrlo dobri đaci najuspešnije vođe
Upravo ti đaci, koji su tu negde na sredini, postaju vođe. Jer im je fokus usmeren podjednako na sticanje akademskih i međuljudskih veština. Čuvena ravnoteža
Svaki drugi osnovac u Srbiji – odlikaš! Vredna deca ili loš obrazovni sistem?
Za svakog petog srednjoškolca u Srbiji prava je sreća što počinje drugo polugodište jer bi, inače, svi oni pali na popravni ispit.
Šta, onda, ako dete ne može dalje od trojke?
Šta, onda, ako dete ne može dalje od trojke iz nekog razloga? Šta ako ne može da “ispuni sav svoj potencijal”, i roditelj strahuje da će, eto, “čistiti ulice”? Da li je rešenje u strogoći ili u pronalaženju odgovora na pitanje zbog čega je to tako?
