To sam pomislila juče kad sam na šetalištu videla klince na onim ljuljalicama na žeton. Znate ono, zasednete dete u neki autić, ubacite 20 dinara u metalu i ono počne da se ljulja, peva, klacka i svetli? Sjajna stvar! U mom malom provincijskom gradu ima ih sigurno dvadesetak. I to je kul. Šetate s dečicom, pa ih malo zabavite. I to je u redu. Do juče.
„Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođstva i garantovao poslušne i nekompletne građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’“.
Učenici osmog razreda osnovnih škola, koji iz različitih opravdanih razloga nisu polagali završni ispit u junskom roku, moći će da polažu testove od 17. do 19. avgusta, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
Često su upravo svakodnevne, naizgled male stvari, ono što dete pamti i što kasnije oblikuje njegovo samopouzdanje, osećaj sopstvene vrednosti i način na koji gradi odnose sa drugima.
Od školskog pribora i rančeva do računara i uređenja prostora za učenje, pripreme za povratak u školske klupe često zahtevaju pažljivo planiranje budžeta.
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
