Mi ne možemo kontrolisati to kako se drugi ljudi osećaju, šta rade, kakva su im uverenja. Pokušajima da kontrolišemo nešto što u stvari ne možemo bijemo bitku koja je unapred izgubljena.
Konstantno stavljanje tuđih potreba ispred sopstvenih (pa i kad je taj neko vaše dete) nije ni tolerantnost, ni nesebičnost niti dobrota, već loša briga o sebi.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Povodom Svetskog dana mačaka otkrivamo zanimljive činjenice o ovim tajanstvenim ljubimcima – od njihove istorije i uloge kroz vekove, do najomiljenijih rasa i razloga zbog kojih ih volimo.
