Tata sa Jabuke iznad Prijepolja na leđima nosi sina do škole

Sat i po Branku i njegovom sinu trebalo je prethodna dva dana da dođu do škole. Još toliko da se vrate kroz smetove.

Foto: Privatna arhiva Izvor: Blic

V. Lojanica

Šestogodišnji Miloš Lukić sa Jabuke iznad Prijepolja juče je, drugi dan zaredom, od kuće do škole i natrag morao da putuje 11 kilometara, ali na plećima svog oca Branka zbog snega visine i do 80 centimetara koji je okovao seoske puteve.

Lukići žive u zaseoku Mihailovci, u zadnjoj kući na kraju sela, uz samu granicu sa Crnom Gorom. Najmlađe od svoje četvoro dece, koje pohađa predškolsko u izdvojenom odeljenju OŠ „Mihailo Baković“ do petka je vozio automobilom. Više se tim putem vozilom ne može, zameo ga je sneg debeo 70-80 centimetara, a mašine iz Prijepolja nikako da pristignu da pročiste drum.

– U ponedeljak škola uopšte nije radila jer joj se nije moglo prići. U utorak i sredu je nastava normalizovana, a ja sam svog sina do škole morao da nosim na krkače. Na ramenima mi dete, u ruci lopata da pravim prtinu. Potom se vraćao kući da obavim nedoložne poslove, oko troje ostale dece i stoke, a onda ponovo do škole da uzmem Miloša i vratim ga kući, opet noseći ga na leđima i lopatom pretći sneg. A od mog domaćinstva do škole je pet i po kilometara u jednom pravcu – žalio nam se juče Branko Lukić.

Sat i po Branku i njegovom sinu trebalo je prethodna dva dana da dođu do škole. Još toliko da se vrate kroz smetove.

– Deo puta kojim idemo je ravan, deo vodi kroz šumu. U utorak ujutro, pedesetak metara ispred nas je protrčao vuk. Opazio sam ga, ali sinu nisam ništa hteo da kažem da se dete ne uplaši. Ipak, i Miloš ga je video. Povikao je: „Tata, je li ono cuko.“ Odgovorio sam: „Jeste, to je cuko“. Nisam ih viđao, ali sam od komšija čuo da su zaticali i medveđe tragove – kaže Lukić.

Lukić ima 30 krava i 300 ovaca. Stoka se, kaže, uznemirila, goveda riču u štali jer od snega ne mogu da izađu napolje.

– Zvao sam predsednika mesne zajednice, žalio se na nepročišćen put, a on me savetovao: „Idi u Prijepolje i traži pomoć.“ Kako da odem iz ove zabiti u grad kad je put zameten, a i da nekako stignem do Prijepolja ko bi mi odveo dete u školu i vratio ga – kaže Branko Lukić.

I da siđe u Prijepolje i moli da pročiste put, ne bi imalo vajde. Branko će sina nositi u školu još neko vreme, jer veće su šanse da sneg otopi pre nego što stignu mašine.

Raščišćen samo jedan put

Molio sam ljude iz opštine da neko dođe i pročisti. Dobili smo nakratko jednu ultu kojom smo prokrčili prilaz samo jednoj kući u kojoj živi teško bolestan bračni par. Ostali delovi sela su ostali zavejani. Nade da će neko u skorije vreme doći da pročisti puteve su male, priznaje Dragomir Matović, predsednik MZ Jabuka.

„Blic“ je juče pokušao da čuje Mirjanu Bojović, članicu prijepoljskog opštinskog veća, čiji resor su mesne zajednice, ali ona nije odgovarala na poziv

Izvor: Blic