Više od 2.000 škola širom Amerike počelo je da primenjuje poseban tip obrazovanja u kome radna nedelja učenika traje četiri, umesto pet dana. Do ove promene je došlo iz više razloga, a kako istraživači tvrde, neke od njih su i nastojanja da regrutuju više nastavnika nazad, ali i uštede novac i povećaju prisustvo učenika.
Male škole u ruralnim sredinama suočavaju se sa značajnim nedostatkog profesora zbog čega se i odlučuju da petak ili ponedeljak iskoriste za produženi vikend. Kako bi nadoknadili izgubljen dan u nedelji, nastavnici gradivo prebacuju na ostala četiri dana tokom nedelje.
Zanimljivo je da je, u nekim školama u kojima je ova promena primenjena, primećen značajan broj novih prijava za zaposlenje. Nedostatak nastavnika, pogoršan za vreme epidemije korona virusa, decenijama muči državne škole širom zemlje.
“Posao u kome se radi četiri dana nedeljno svakako je veoma primamljiva ponuda. Broj nastavnika koji su se prijavili za posao ove godine je porastao čak 4 puta u odnosu na prethodne godine,” izjavio je Dejl Herl, nadzornik školskog okruga Misuri.
Uticaj na učenike, međutim, nije toliko pozitivan. Iako je istraživanje o ovome dosta limitirano, postoje pokazatelji da neke grupe studenata na četvorodnevnom programu uče dosta manje u odnosu na one koji imaju petodnevnu nastavu.
Nova analiza o učinkovitosti učenika (sprovedena u državama Kolorado, Ajova, Kanzas, Montana, Severna Dakota i Vajoming) primetila je da učenici koji idu u školu četiri puta nedeljno imaju mnogo manji napredak u čitanju tokom akademske godine od onih koji idu pet dana nedeljno u školu.
Istražitelji su dalje utvrdili da ova promena nije mnogo uticala na sveukupni rad dece koja odrastaju u ruralnim sredinama, dok se značajan pad napretka primetio kod dece koja su pohađala školu u predgrađima ili urbanim sredinama. Ono što su dalje primetili je to da su rasa i pol dosta uticali na razlike u učinku đaka. Recimo, u školama sa četvorodnevnim nedeljama, devojčice su pokazale manji napredak u čitanju i matematici kod učenika nižih razreda u odnosu na dečake.
Pozitivno je i to da su primetili i smanjenje u vršnjačkom nasilju u školama koje primenjuju ovaj modul: “Rezultati su pokazali da se smanjio broj incidenta za čak 39 odsto po studentu, a tuče između učenika za 31 odsto”,objasnila je Emili Morton, naučnica i stručnjak za edukaciju u centru NVEA.
Primetili su i to da napredak ili stagniranje đaka najviše zavisi od toga koliko škole posvete vremena da učenici savladaju gradivo u toku ove skraćene nedelje. Veliki problem predstavlja što se škole odlučuju za ovu promenu zbog benefita za koje, kako doktorka Morton naglašava, nema pravog naučnog dokaza. Međutim, na osnovu iskustava nekih škola, primećeno je značajno povećanje prijava za posao u školama, ali i značajnu uštedu nakon prelaska na novi raspored.
Kako deca u realnosti provode “peti dan”?
Iako je prva pomisao da će deca, a naročito tinejdžeri, dan odmora iskoristiti na video igrice ili gledanje televizora, istraživanje doktorke Morton pokazalo je da deca ovaj dan iskoriste na malo drugačiji način:
“U anketi koju smo imali, primetili smo da deca najviše vremena provedu na kućne poslove i obaveze koje imaju.”
Takođe, mnoge škole učestvuju u pravljenju vannastavnih aktivnosti za decu, poput sportskih turnira i pozorišta, ali i dodatnih časova za one koji imaju problem sa savladavanjem gradiva:
“Postoje i planovi da ćemo uključiti i neke izlete, ali i posete fakultetima u budućnosti”, dodala je Emili Morton.
Šta kažu roditelji?
Roditelji, i pored zabrinutosti stručnjaka, smatraju skraćene nedelje pozitivnom promenom, obrazlagajući da deca ovako imaju više vremena za porodicu i da vide i druge prednosti i uglavnom se slažu sa zadržavanjem četvorodnevnog rasporeda.
Doktor Džon Tarner, vanredni profesor odeljenja za savetovanje i specijalno obrazovanje na državnom univerzitetu u Misuriju, kaže da su njegova istraživanja pokazala da se velika većina roditelja (70 do 80 procenata) slaže sa novim rasporedom: ”Neke od glavnih prednosti su povećano vreme za porodicu, ali i smanjenje stresa kod učenika, kao i da im se povećala želja za radom u školi” objašnjava doktor Tarner.
Uz podršku roditelja i benefite koje ovaj tip nastave može da donese, a naročito u seoskim sredinama, četvorodnevne nedelje će verovatno postati sve češće u Americi, ali i u svetu.
Izvor: nin.rs
