Do tri kilograma za učenike od prvog do četvrtog razreda, četiri kilograma za petake i šestake i pet kilograma za najstarije osnovce, učenike sedmog i osmog razreda. Toliko bi, prema najnovijem Nacrtu zakona i izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, iznosila maksimalna težina svih udžbenika koji se koriste u jednoj školskoj godini, prilagođena nedeljnom fondu predmeta i zdravlju učenika. Ukoliko ovakvo rešenje bude zakonski regulisano, školski rančevi bi konačno postali lakši za osnovce, jer bi sami udžbenici bili u skladu sa nastavnim opterećenjem učenika.
Kako da izaberem pravu srednju školu? Profesionalna orijentacija za osmake (VODIČ)
Kompleti za učenike od prvog do četvrtog razreda sadrže najmanje 10 udžbenika čija pojedinačna cena se kreće u rasponu od 700 do 2.000 dinara, dok je za starije razrede taj broj značajno veći – za predmete kao što su srpski jezik i matematika učenici osnovnih škola imaju četiri ili više užbenika, pa tako učenici petog razreda osim čitanke kupuju i gramatiku, radnu svesku i radne listove koji idu uz gramatiku. S obzirom na veliki broj izdavača koji na početku skoro svake školske godine nude drugačija, odnosno novija izdanja, praksa “nasleđivanja” udžbenika postala je skoro nemoguća.
Do pojave različitih izdavača došlo je nakon Izmene zakona iz 2009. godine koja je stupila na snagu godinu dana kasnije, kada je tržište postalo “otvoreno” za sve izdavače. Prethodno je dugi niz godina izdavanje udžbenika bilo rezervisano samo za jednog, javnog izdavača koji je imao monopol nad tržištem. Od 2010. godine do danas, licencu je dobilo 79 izdavača koji će, ukoliko nove Izmene zakona budu usvojene, svoju ponudu morati da prilagode utvrđenom nastavnom planu, odnosno najnovijim izmenama.
„173 grama istorije i 650 grama matematike“
Zorana Lužanin, profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i bivša državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, za NIN objašnjava zbog čega bi u praksi bilo teško uskladiti pojedinačnu masu udžbenika prema utvrđenoj maksimalnoj težini ranca i ističe da trenutnim Nacrtom zakona nije utvrđena mera koja će se primenjivati ukoliko školski ranac bude teži od propisane težine, što je moguće s obzirom na to da učenici uz udžbenika nose i sveske, opremu za fizičko ili pribor za likovno.
“Mi ćemo ovim izmenama biti u situaciji da kupujemo 173 grama istorije, 650 grama matematike, 750 grama srpskog, što je potpuno apsurdno. Ne možete se sadržaj udžbenika prilagođavati broju časova jer bismo onda došli u paradoksalnu situaciju da za veštine kao što su likovno i muzičko udžbenik bude deblji, odnosno da ima veću gramažu nego udžbenik iz istorije u petom razredu samo, jer učenici tokom nedelje imaju više časova likovnog ili muzičkog nego istorije. Formula koja se trenutno navodi u Nacrtu zakona nije dobra jer broj časova onda postaje bitniji od sadržaja samog predmeta”, kaže Lužanin i dodaje da je pre uspostavljanja plana smanjenja obima udžbenika potrebno pojedinačno sagledati jedan celokupni razred, a onda odrediti preporučeni broj strana udžbenika za svaki predmet.
Kako izgleda predložena formula
Predloženi Nacrt zakona predviđa uvođenje novog člana – 34b, kojim se prvi put definiše najveća dozvoljena masa udžbenika po predmetu, ali samo za učenike osnovnih škola. Utvrđena formula podrazumeva da se maksimalna masa određuje tako što se prvo nedeljni fond predmeta podeli sa ukupnim nedeljnim fondom svih obaveznih predmeta, a zatim pomnoži sa maksimalnom ukupnom masom svih udžbenika po razredu.
Reforma obrazovanja – šta bi donelo obavezno srednjoškolsko obrazovanje?
Pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Milan Pašić je tokom javne rasprave koja je održana 20. maja istakao da je u prethodnom periodu rađena analiza različitih institucija pored Ministarstva prosvete sa ciljem da se dodatno unapredi oblast obrazovanja i da su na osnovu nje predložene izmene postojećeg Zakona o udžbenicima.
Takođe, on je objasnio da ideja o ograničenoj težina udžbenika već postoji u praksi nekih evropskih zemalja. Iako zapravo nijedna evropska zemlja nema nacionalni zakon koji izričito propisuje maksimalnu dozvoljenu težinu školskog ranca, neke zemlje poput Francuske, Italije, Nemačke i Španije su usvojile smernice ili preporuke koje mogu imati institucionalni, lokalni ili preporučeni karakter, a odnose se na zdravstvene standarde.
U Francuskoj je tako Ministarstvo prosvete objavilo smernice za škole koje se odnose na prevenciju problema sa kičmom kod učenika. One nisu deo zakona, što znači da nisu obavezne za sve škole, ali Ministarstvo u njima ističe da ranac ne bi trebalo da prelazi 10 odsto težine deteta, kako se ne bi povećavao procenat učenika koji imaju problema sa kičmom. Slična situacija je i u Italiji gde takođe postoje preporuke u kojima se navodi da ranac ne treba da prelazi više od 10-15 odsto telesne mase deteta.
Na osnovu podataka sistematskih pregleda dece školskog uzrasta u Srbiji, obavljenih tokom 2021. godine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, utvrđeno je da je loše telesno držanje prisutno kod 11,7 odsto pregledane dece, pri čemu je ono izraženije kod dece u osnovnoj školi.
Preporuka lekara je da težina školske torbe sa školskim priborom i pratećom opremom iznosi 5 – 10 odsto, odnosno najviše 15 odsto telesne težine deteta jer iznad tog procenta ona štetno deluje na koštano-mišićni sistem i razvoj deteta.
Nastavnici ipak „najvažnija karika“ obrazovnog sistema
Snežana Romandić Petrović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije objašnjava da je zbog prevelikog broja udžbenika koji otežavaju školski ranac vremenom došlo i do promene njihove uloge u obrazovanju koji, kako ona kaže, đacima treba da budu samo pomoćno sredstvo.
“Imamo previse udžbenika i nepotrebno veliki broj izdavača. Udžbenik zapravo treba da bude samo pomoćno sredstvo deci i tolika priča o udžbenicima i izdavačima je zapravo stavila sa strane jednu činjenicu, a to je da su oni koji realizuju nastavu, dakle, sami nastavnici, najvažnije karika u obrazovnom sistemu dok su udžbenici samo pomoćno sredstvo”, kaže ona i dodaje da nastavnici nekada ne koriste same udžbenike već različite dodatke nastavi koji učencima mogu olakšati savlađivanje samog gradiva.
“Danas postoji toliko načina da se dopuni gradivo ili podaci koji se menjaju godinama, nije neophodno da se udžbenici iznova iz iznova štampaju. Pored toga, oni su danas izuzetno skupi i roditelji moraju da izdvoje veliku sumu novca kada kupuju ceo komplet udžbenika, pa je zato bolje da država odredi jednog izdavača koji bi se bavio upravljanjem udžbenika i koji bi potencijalno dopunjavao udžbenike nekim dodatnim sadržajima, ako ima potrebe. Svakako, nijedno dete ne može da se obrazuje samo iz udžbenika, neophodan je rad sa stručnim pedagozima, sa nastavnicima, to je suština obrazovanja,” kaže Romandić Petrović.
Problem svrsishodnosti
Inače, Prelazak na nove udžbenike uz predložene promene bi se sprovodio u fazama u periodu od školske 2026/2027. do 2029/2030. godine, kako su naveli iz Ministarstva prosvete, jer bi se na taj način obezbedila stabilnost obrazovnog sistema.
Uvode se nacionalni udžbenici: Kada će početi da se koriste i šta će biti sa postojećim đačkim knjigama?
Lužanin ipak ističe da je ovog puta izostala detaljna analiza o tome koliko se udžbenici koriste u praski, koja se uvek prethodno mora sprovesti kada se najavljuju promene obrazovnog sistema ovakvog tipa.
“Imamo dosta udžbenika koji se zapravo ne koriste, pa se postavlja pitanje zašto bi učenici onda donosili takve udžbenike na čas. Ne vidim svrhu nošenja nečega što nije neophodno u nastavi, ako ćemo nositi zbirku iz matematike da bi pročitali tri zadatka iz zbirke, onda to nema prevelikog smisla jer se to može napisati i na tabli ili na papiru. Ne vidim da je rađena analiza o tome čemu zapravo služi udžbenik, nemamo ni precizne podatke o tome koliko u praksi postoji to opterećenje koje se odnosi na težinu rančeva, ne znamo koji je to uzrast koji je najviše opterećen, iako iza te ideje stoji dobra namera,” navodi ona.
Kompleti udžbenika za učenike od petog od osmog razreda u proseku sadrže 15 udžbenika uključujući radne sveske i zbirke zadataka, zbog čega nastavnici nekada učenicima unapred naglašavaju za kada je potrebno poneti neki od udžbenika. Kako bi se ovaj problem rešio dugoročno, nastavnici predlažu čak i ukidanje udžbenika za pojedine predmete, za koje procenjuju da udžbenik nije neophodan. Osim toga, nastavnicima su na raspolaganju i različita onlajn izdanja udžbenika kao i dodatni materijali za nastavu.
U Nacrtu izmena Zakona o udžbenicima, koji je objavljen na sajtu Ministarstva prosvete, osim ograničavanja maksimalne težine udžbenika, predviđena je još jedna novina – izrada udžbenika od nacionalnog interesa za učenike osnovnih škola. Prema planu, udžbenike od nacionalnog interesa bi pripremao javni izdavač, a štampala bi ih javna preduzeća. Ukoliko izmene budu usvojene, sve osnovne škole biće u obavezi da takve udžbenike obezbede za učenike prvog i petog razreda tek od školske 2026/2027. godine.
Izvor: NIN.rs
