4.USAMLJENOST – Ogroman broj dece je usamljen. Mnoga deca osim u vrtiću ili školi, nemaju drugare iz ulice ili komšiluka. Ili nema dece u neposrednoj okolini, ili roditelji ne žele da primaju tuđu decu u kuću, ili ne žele da vode svoje dete negde na igranje. Život u zgradama, zajednice s jednim detetom, roditeljska zauzetost poslom, pogrešne vaspitne metode…sve to dovodi do slike deteta koje se usamljeno igra u svojoj sobi. A to uopte nije zabavno.
Draga deco, treba da vam bude dosadno
5.PREZASIĆENOST – U želji da deci obezbede „sve što ja nisam imao“, mnogi roditelji preteruju u kupovini i nabavci raznih zanimacija za decu. Igračke, zabavni sadržaji za dvorište, odlasci na poznata javna mesta, kupovina garderobe, šetnje… postanu potpuno odbojna deci. Mnoštvo nema potrebu za željom, pa tako ni interesovanjem. Redovno se dešava da deca koja žive u mnoštvu, pored svog obilja koje imaju a koje isprobaju za nekoliko dana, ostaju nezadovoljna svim igračkama i svim ponudama, konstantno tražeći nešto novo.
6.PREVIŠE ELEKTRONIKE – Konstantno, svakodnevno druženje sa kompjuterima, televizijom i ostalim elektronskim spravama za zabavu, dovodi do zavisnosti od istih, i svaki preostali sat u toku dana, kada dete nije usmereno ka elektronici, biće potpuno neiskorišten. Deca koja sate i sate provode ispred ekrana, gube želju za druženjem, za učenjem i bilo kojom obavezom. Kompjuterske igrice kao i previše crtanih filmova, gledanje sadržaja neprimerenih dečjim godinama – utiču loše na rad moždanih funkcija, tako da je dete često izgubljeno kada treba nešto samo da uradi, a posebno da se zabavi na tom širokom polju, zvanom – RASPUST!
