Slučaj je hteo da vi niste imali iskustva sa muzičkim školovanjem, a želeli biste da vašem detetu ipak pružite mogućnost. Saznajte u sledećim redovima koliko je učenje muzike, kako se počinje, i kakve se mogućnosti pružaju u okviru našeg sistema muzičkog obrazovanja.
Zašto je bavljenje muzikom važno za dete?
Učenje muzike ima ogroman značaj za razvoj vašeg deteta. Razvijanjem muzičkih sposobnosti, kod deteta se uvećava niz posebnih sposobnosti od kojih će dete imati izuzetno puno koristi kako u detinjstvu, tako i kasnije tokom života. Sluh, vid, verbalno izražavanje, sposobnost čitanja, učenje stranih jezika, matematičke sposobnosti, kreativna sposobnost, socijalna prilagodljivost i empatija samo su neke od sposobnosti koje muzičari izvanredno razvijaju. Muzika angažuje ceo mozak – obe hemisfere su aktivne pri učenju sviranja, što pospešuje detetove intelektualne operacije, naročito u domenu apstraktnog mišljenja. Ona utiče i na psihički i na fizički razvoj, a ulazeći u svet muzike, dete počinje aktivno da razvija estetsko rasuđivanje i jedan složeniji odnos prema umetnosti uopšte.
Muzika ima sposobnost da uvežba mozak za kompleksnije razmišljanje, odnosno razmišljanje koje uključuje rešavanje nekog problema, rasuđivanje, analiziranje, uočavanje sličnosti i razlika. Slušanjem klasične muzike poboljšavaju se pamćenje i koncentracija, a učenjem sviranja nekog instrumenta razvija se prostorno-vremensko rasuđivanje. Psiholozi su dokazali da deca koja se u predškolskom uzrastu konstantno bave muzičkim aktivnostima upadljivo brže i sa većom tačnošću savlađuju probleme u igrama kao što su slaganje slagalica ili lego kocki. Deca sa dobrim prostorno-vremenskim rasuđivanjem uživaju u šahu, apstraktnoj matematici, razumeju razmere i proporcije i bolje razumeju prirodne nauke od ostale dece.
Muzikom se, što je naročito važno, podstiču kreativnost i mašta a deca koja sviraju neki instrument razmišljaju bistrije i kritički. Za povučenu decu sa problemom socijalne interakcije, muzičke aktivnosti se mogu koristiti i kao terapija, jer omogućavaju detetu da se izrazi, kroz pesmu i igru uklopi u društvo i razvije kolektivni duh.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Sastav školskog osoblja biće primetno izmenjen od 1. septembra
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Prema najavama predstavnika vlasti i procenama sindikata, sastav školskog osoblja u učionicama, ali i van njih, biće primetno izmenjen od 1. septembra zbog „racionalizacije obrazovnih ustanova”. Tim rečima...
Čemu filozofija u obrazovnom sistemu?
Piše: Ivan Milenković Nije danas prevelik problem ukloniti filozofiju iz srednjoškolskog obrazovanja, naročito ako se njen leš rastvori u kiselini nekog slaboumnog opravdanja tipa: filozofija ničemu ne služi, ona samo...
Ovako se trenira mozak!
Pripremila Gordana Glavinić Umor, nepažnja, dosada, česti su razlozi za loše rezultate i nedisciplinu učenika na času. Tragajući za rešenjem kako da motiviše đake da aktivnije prate nastavu - Prva...
Lijam Nison: Posao učitelja mi je bio najteži i najgori u životu
Pre nego što je postao glumac i pre nego što se proslavio čuvenom trilogijom „Oteta”, Lijam Nison je bio učitelj. Ovim poslom se bavio oko dve godine, mnogo pre nego...
2 komentara