Rinfuzna kupovina
Za nedeljnu kupovinu, Bea nosi ono što zove „pomoćni set“: tri cegera, pet staklenih tegli (jedna za meso, ribu, sir (tvrdi i sitni) i mesne prerađevine za dečje obroke za školu), dve različite veličine pletenih torbi i jednu mrežastu kesu.
Gotovo sve kupuje u rinfuzi – maslinovo ulje, med, puter od kikirikija, žitarice, grickalice. „Kupujem rendani sir i 10 nezapakovanih bageta iz pekare. Stavim ih u jastučnicu, a zatim ih presečem na pola, zamrznem, pa vadim i otapam kada je potrebno. Jedina hrana koju jedemo iz jednokratne ambalaže je maslac, i to je to. Pokušali smo da proizvodimo sopstveni maslac, ali smo utvrdili da to nije dobra opcija“, objašnjava ona.
Na pitanje da li prodavcima objašnjava zašto koristi svoje pakovanje kad kupuje, Bea kaže: „Naučila sam da je najlakše jednostavno im reći da ne posedujem kantu za smeće. Onda mi ne postavljaju dodatna pitanja“.
Ušteda vremena i novca
Njihov način kupovine doneo im je i smanjenje troškova: „Otkrili smo da se na ovaj način štedi novac. Moj muž je bio zabrinut da će kupovina u rinfuzi i kupovina višekratne ambalaže biti finansijski udar, ali kad je uporedio potrošnju sada i ranije, otkrio je da smo ovakvim načinom života na godišnjem nivou uštedeli 40% sredstava“.
Naravno, nije sve uvek išlo glatko, i u nekim slučajevima jednostavno nisu mogli da ostanu sasvim dosledni svom načinu života. „Pokušali smo sa konzervisanjem namirnica i odlučili da je to nešto što možemo da radimo samo jednom godišnje. Recimo, mogu da konzervišem paradajz, jer sam shvatila da mi u zimskim mesecima nedostaje samo ne-sezonsko povrće i voće. Ja sam za to da se sve očuva što jednostavnije, tako da ne težim ka tome da konzervišem 20 različitih namirnica. Takođe, pokušali smo da ne recikliramo ništa, što bi zapravo značilo da bismo morali da odbijamo flaše vina od prijatelja, i pravimo sopstvenu reciklažu papira od pošte koja nam stiže iz škola naših sinova, a zimi je stvarno teško osušiti papir. I kad odbiješ vino koje su prijatelji doneli na poklon, zaista se ograničavaš“, objašnjava Bea, i dodaje: „Ja sam iz Francuske, tako da neću reći „ne“ čaši vina, a i ne želim da se socijalno ograničavam. Život je za mene deljenje iskustva i provođenje vremena s prijateljima i porodicom. Otkrili smo da je najbolje da i dalje nešto recikliramo, a ne da idemo u krajnosti koje nisu održive na duge staze“.
„Sada, kada nismo preopterećeni stvarima, imamo više vremena da se družimo i igramo sa decom“, sa zadovoljstvom zaključuju Džonsonovi.
