(Foto A. Vasiljević)Šta rade deca i vaspitači iza zatvorenih vrata vrtića u vreme predviđeno za kreativne aktivnosti?
Taj „poseban svet” uglavnom ostaje nepoznanica za mame i tate jer panoi puni dečjih radova u obdaništima ne mogu da dočaraju atmosferu u kojoj su vaspitači uspeli da osvoje i održe pažnju grupe. Izabrane detalje „tajanstvene” svakodnevice vaspitačkog poziva zaposleni u prestoničkim obdaništima servirali su na tacnu javnosti.
Ukupno 44 igre, igračke i zbirke tekstova predstavilo je 67 autora na trodnevnoj takmičarskoj smotri upriličenoj u Dečjem kulturnom centru. Najvažniji članovi žirija bili su mališani, čak 120 dece.
Na ulazu u atrijum vaspitačkih izuma „Zabavni bubanj” opkolili su radoznali klinci. Proziran poveći balon ispunjen raznobojnim plastičnim čepovima vrteo se na drvenom postolju.
– „Muzičke domine” kod dece razvijaju veštine zapažanja i kombinovanja. Uče ih da prepoznaju i imenuju instrumente: harfu, usnu harmoniku, gitaru, gajde… Da ih klasifikuju u gudačke, duvačke, udaraljke, žičane – objašnjavala je Daliborka Kondić, vaspitačica PU „Boško Buha”, dok su klinci ređali muzičke domine.
Dečurliji su se dopale i „Kocke koje govore”, drvene, rukom oslikane, sa po tri slova i to početna za po jednu biljku, životinju i predmet.
– Mogućnosti za igru kockama su neograničene. Kojim slovom počinje reč na slici? Bacimo kocku i dobijemo sliku miša, bacimo drugu i evo je mačka. Hoće li u našoj igri oni da budu prijatelji, a šta su u stvarnom životu? – dočaravala je Gordana Manevska, vaspitačica novobeogradskog vrtića „Čuperak”.
,,Dete U basni” – najbolje didaktičko sredstvo na konkursu Udruženja vaspitača Beograda
Zbirka trikova, optičkih varki i eksperimenata „Ja sam čarobnjak” nastala je u vrtiću „Princeza Olivera” na Savskom vencu kada je 22 dece, koliko ih u grupi ima vaspitačica Ivanka Bugarin, trebalo da nastupe na mađioničarskoj fešti.
– Trikovi oslobađaju decu brzopletosti naivnog zaključivanja, podstiču kreativnost, razvijaju logičko mišljenje. Mališani su oduševljeni magičnim crtežima, a sami su ih nacrtali – rekla je Ivanka Bugarin.
Nije najskuplja igračka najbolja, nego ona koja budi maštu i kreativno razmišljanje, stimuliše govor, usavršava motoriku, podstiče sveobuhvatan razvoj deteta, saglasni su vaspitači. Napominju da klinci i odrasli ne ocenjuju igre po istim aršinima, a mališani najviše vole igračke koje su sami napravili od platna, novina, stiropora, kartona, folije…
– Danas je tržište preplavljeno didaktičkim sredstvima upitnog kvaliteta i uticaja na dečji razvoj. Svojevremeno su plodovi rada vaspitača sa decom bili inspiracija industriji igračaka i to je jedini pravi put do dobre igračke – ističe Nada Parezanović, pedagog PU „Vračar” i član stručnog žirija koji su činili i umetnici, direktori vrtića i predstavnici gradske prosvetne vlasti.
Pobedili dečji favoriti
Osnovni kriterijumi za ocenu igračke trebalo bi da budu motivisanost mališana za igru i moć igračke da okupira dečju pažnju u različitom uzrastu, zaključak je Tanje Ćirić, vaspitačice PU „Boško Buha”, predstavnika dečjeg žirija na takmičarskoj smotri vaspitačkih radova.
– Mališani su najviše ocene davali igricama koje podstiču maštu, pokret, razmišljanje, ali imaju jasna pravila i zadatke koji rastu sa decom. Njihovi favoriti su, ispostavilo se, i pobedili. Za najbolju igru odabrani su „Maštoviti podmetači”. Prvo mesto među igračkama zavredeo je „Zabavni bubanj”, a među zbirkama za decu pobednik je „Ja sam čarobnjak” – otkrila je Ćirićeva.
Autor: Milenija Simić-Miladinović
Izvor: Politika
