Dr Sigman kaže da se naličje nezadovoljstva vlastitim telom može opisati kao težnja za promenom izgleda: prikrivena ili ne toliko prikrivena, čežnja za drugačijim telom. ona se mnogo čini sličnom pritajenom, ali sveprisutnom osećaju neuzvraćene ljubavi: upoznali ste muškarca i veoma vam se dopada i posle mnogo lepih zajedničkih trentaka postavljate mu pitanje: koliko je ovo ozbiljno. Ne brini može mi otvoreno reći. A on vam između poljubaca prošapće nešto‚ kuda žurimo, ja sam zaista srećan, meni je dobro ovako.“ I vama treba neko vreme da shvatite, prihvatite i razumete da se tu ništa neće promeniti jer on vas, ne voli.
Autori prvog Međunarodnog projekta o telu nedavno su objavili izveštaj o ženskom nezadovoljstvu vlastitim izgledom „u 26 zemalja u okviru deset svetskih regija“, u kojem zaključuju da su „nezadovoljstvo vlastitim izgledom i želja za mršavim telom „opšteprisutni i naglašavaju potrebu „da se ovom problemu posveti pažnja na međunarodnom nivou“
Ovo bi se moglo uporediti sa uzaludnim pokušajima da se postigne nerealna telesna težina ili građa, kaže dr Sigman. Mada će vam dijete i predavanja o sagorevanju kalorija verovatno omogućiti da se povremeno uvučete u manju halinu, ali moguće je da nikad nećete imati telo u kakvom biste želeli da provedete ostatak života. Sve vrste nezadovoljstva podrazumevaju jaz između onog što želimo i za šta verujemo da je moguće i onoga što je zaista moguće. Prehrambenoj imodnoj industriji i industrij dijetetskih preparata možda odgovara da građu i težinu i kompoziciju vašeg tela predstavlja kao posledicu onog što radite ili ne radite. Međutim, tako se previđa jedna neprijatana ili neprofitabilna istina. Mesta na kojima taložite masne naslage, i lakoća s kojom ih taložite zavise od gena koje nasleđujete.
Dr Sigman navodi da su Olimpijske igre u Londonu pratile zvučna retorika i hiperbole, među kojima su i da su dobitnice zlatne medalje ženama i devokama važne kao „snažni uzori“. Ali, njihov uspeh je zlouptrebljavan kroz veličanje, posebno praveći od njih „prave“ uzore, figure koji se veličaju, ali i nihovi bokovi, bicepsi i deltoidni mišići. Ali, zanimljivo je da sedmobojke, u proseku, na primer, kako navodi dr Sigman, imaju između 10 i 14 procenata masnog tkiva, što je upola manje u odnosu na normalne žene. A svi zaboravljaju s kojim fizičkim i zdravstvenim problemima te sportistkinje suočavaju zbog ekstremnih napora, pa i poremećaja u ishrani.
Plodove današnjeg normativnog nezadovoljstva ubira jedno ogromno tržište. Iako s nastojanja da se ljudima pomogne da trajno omršave u 95 odsto slučajeva završavaju porazom, industrija proizvoda za mršavljenje – za koju se često kaže da je najuspešniji poslovni neuspeh na svetu – i dalje se goji. Omršaveti možete uz bilo koju dijetu, ali ćete zato, kad pkušate da održite željenu težinu, doživeti poraz. Tu dijete više ne pomažu. Nedovoljno je istraženo, kako ističe, da je sprovođenje dijete, „važan medicinski događaj“ koji izaziva velike metaboličke, neuroendokrine i epigenetske promene kod osoba koje pokušavaju da drže dijetu i koji ponekad, paradoksalno, vodi u bolest. Stalne dijete, sa jo-jo efektom, koje su sve češća reakcija na nezadovoljstvo vlastitim telom, vremenom mogu reprogramirati vaše sklonosti prema hrani tako što produstiču „kompulsivni odabir“ masne i slatke nezdrave hrane i nezadovljan unos zdrave hrane.Njih pnekad prati stanje „slično povlačenju, tipično među zavisnicima od droge“. Ovakav obrazac ishrane stvara začarani krug. Što ste duže u njemu, veća je verovatnoća da ćete iz njega teže izaći. Ciklična promena težine, koja kod osoba sa normalnom težinom u proseku iznosi samo 2,5 kilograma tokom perioda od dve godine, povezana je sa „visokim rizikom od kardiovaskuarnih bolesti i smrti“.
Ima ironije u tome što nova istraživanja pokazuju da popravljanje slike o vlastitom telu, u stvari, jača efektivnost programa mršavljenja, koji se zasnivaju na zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti. U jednoj studiji se kaže: „Na osnovu navedenog verujemo da je razvijanje zdravijeg odnosa prema sopstvenom telu važan aspekt održavanja težine postignute mršavljenjem, koji bi svaki program kontrole težine trebalo da uzme u obzir.“
Doksam bio mali, kaže ovaj doktor, često sam kao i mnoga druga deca slušao isti refren: „Pojedi sve.“ Ovde se više ne radi isključivo o samodisciplini i ličnom izboru: ono što vas okružuje i dovodi u iskušenje ima neposredan uticaj na veličinu, težinu i oblik vašeg tela – u tolikoj meri da se o ovom „opakom problemu“ u časopisu Harvard College Global Health Review kaže kako je „epidemija gojaznosti… direktna posledica drutvenih i političkih odluka“ i preporučuje da vlade preduzmu za promenu „obezogenog životnog okruženja“. Profesori Fakulteta za javno zdravlje Univerziteta Harvard i Svetska zdravstvena organizacija objavili su važan tekst u časopisu Lanset koji, takođe, pobija ideju da ste vi jedini koji formira oblik svog tela: „Vlade su najvažnij iakteri u zaustavljanju epidemije gojaznosti.“
Zato sebe moramo da podsećamo da su u našoj kulturi muke sa oblinama u velikoj meri rezultat obilja visokokalorične hrane. Donedavno nije bilo mnogo ljudi koji su imali lak pristup velikim količinama hrane. Živimo u svetu za koje naši geni nisu stvoreni. Možda ne možemo dapromenimo svoje jabučasto telo, ali je zato svakako u našoj moći da budemo najzdravija i fizički najspremnija moguća jabuka. Ako se naoružamo znanjem o građi, obliku i sastavu svog tela, svom porodičnom poreklu i genetskim predisozicijama, te o prethodnim uspešnim ili neuspešnim pokušajima da ostvarimo trajnu promenu težine, veličine i oblika svog tela, čeka nas zdravija i srećnija budućnost. Da biste suočili sa nezadovoljstvom vlastitim telom, neophodno je da znate kolikim manevarskim prostorom raspolažete – a svaka osoba ima drugačiji manevarski prostor.
Malo je onih koj kroz život putuju bez „prtljaga“, kaže dr Sigman. Većina ga ima, a on često sadrži našu, donekle pohabanu prestavu o vlastitom telu. NO, postaje jasno da učešće u oblastima života, koje nas zaokupljaju i pružaju nam osećaj kontrole, kompetentnosti i postignuća, snažno deluje u korist većeg zadovoljstva sopstvenim telom. To je delimiočno zbog toga što „jaja“ svog samopoštovanja stavljamo u „različite korpe“. Jednostavno rečeno, ako se uključimo u druge aktivnosti i psvetimo im se, prosto nam ostaje manje prostora i vremena za osećanja i misli o svom telu. To nije vid poricanja ili bega, već neophodna preraspodela naših emocionalnih i intelektualnih resursa u pravcu realističnije ravnoteže – korekcija u ekonomisanju pažnjom, kojom postižemo to da je usmerimo na dragoceniji ili širi spektar životnih aktivnosti.
Zaokupljenost vlastitim telom i nezadovoljstvo njime može, zapravo, poslužiti za izbegavanje ozbiljnih životnih problema sa kojima se suočavamo. Usredsređenost na vlastito telo i nastojanja da se ono promeni mogu stvoriti utisak kontroe, te iluziju da ćete, menjajući svoje telo, promeniti i svoj život. Takvim ponašanjem uskraćujete sebi priliku da spoznate kako privlačnost nije jedini određujući činilac sreće i uspeha.
Izvor: Nedeljnik
