Kriva kičma, slab vid, ravni tabani, loš govor – samo su neki od brojnih zdravstvenih problema otkrivenih na sistematskim pregledima kod budućih prvaka.
Tehnološka dostignuća, ma koliko koristi donela, vezala su decu i mlade za ekrane, udaljila ih od igara i aktivnosti na otvorenom. Gojaznost izaziva niz bolesti poput dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti, ali i pedijatri širom sveta upozoravaju da prekomerna upotreba pametnih telefona i računara kod dece onemogućava razvoj mišića prstiju i motorike, a najmlađi ne znaju i ne mogu ni da drže olovku u ruci.
Većina posledica ne vidi se dok se dete goji, već posle višegodišnjeg opterećenja organizma viškom kilograma.
Sve može da se jede ponekad, ali samo HRANA redovno. Dobra, stara, tradicionalna kuvana hrana.
Načelnica Dečije klinike Kliničko-bolničkog centra “Dr Dragiša Mišović” doktorka Olivera Ostojić kaže za RTS da trenutno imaju 25 dece i 17 pratilaca – njihovih majki koje su takođe kovid pozitivne.
Podaci o zdravstvenom stanju dece u Srbiji nimalo ne ohrabruju jer pokazuju da su školarci i adolescenti sve više gojazni, imaju dijabetes i visok pritisak, a sve više i dižu ruku na sebe. Pedijatar Slavko Dušanov za portal Nova otkriva šta se sve promenilo u poslednjih petnaestak godina.
Svetski trendovi sugerišu da se vreme spavanja dece smanjuje, dok se istovremeno povećavaju i vreme provedeno pred ekranima, ali i prekomerna težina i debljina.
Drugi nalet korone jače udara i najmlađe, u prethodne dve nedelje troje zdrave dece bilo na mehaničkoj ventilaciji u Tiršovoj, dok je u “Mišoviću” i dalje sportista od 14 godina.
Nedavna američka istraživanja pokazala su da li bake i deke imaju uticaja na gojaznost svojih unuka.
Nepravilan raspored spavanja ne utiče samo na ponašanje, već takođe može da dovede decu u opasnost od gojaznosti.
