Nova istraživanja pokazuju da sve intenzivnije podučavanje sve mlađe i mlađe dece, može imati loše posledice.
Piše: Alison Gopnik, razvojni psiholog
Živimo u doba pedagogije. Zabrinuti roditelji sve više i više podučavaju svoju decu, u sve mlađem i mlađem uzrastu, dok ne stignu do čitanja bebama u stomaku. Zahtevaju od vaspitača da jaslice i vrtići više liče na škole. I zakon to traži od njih – kampanja “Nijedno dete ne sme biti izostavljeno” iz 2001. godine tražila je da u američkim državnim obdaništima bude više pravog podučavanja.
Naravno, ima i onih sumnjičavih, i među roditeljima i među vaspitačima, čak i među kreatorima obrazovne politike. Zar mala deca ne bi trebalo da budu ostavljena da istražuju, da se igraju i da otkrivaju? Možda podučavanjem mogu steći neka određena znanja i veštine, ali šta je sa radoznalošću i stvaralačkim porivima – sposobnostima koje su dugoročno važnije za učenje? Dve nove studije koje će biti objavljene u časopisu Kognicija (Cognition) – jedna sa MIT-a a druga sa Berkli univerziteta, ukazuju da su sumnjičavci imali pravo. Mada učenje kroz nastavu pomaže deci da određena znanja usvajaju brže, ono ih istovremeno odvraća od traganja za novim informacijama o problemu i nalaženja neočekivanih rešenja.
“Zar mala deca ne bi trebalo da budu ostavljena da istražuju, da se igraju i da otkrivaju? Možda podučavanjem mogu steći neka određena znanja i veštine, ali šta je sa radoznalošću i stvaralačkim porivima – sposobnostima koje su dugoročno važnije za učenje?”
Šta smo znali do sada o tome kako nastava utiče na učenje? Na žalost, ne dovoljno, budući da je to teško proučavati. Možete da poredite različite vrste škola, ali škole koje rade po istom metodu ne moraju u istoj meri podsticati istraživanje, a entuzijazam nastavnika učiniće da se svaki metod u početku pokaže kao dobar. Teško je praviti poređenja, a još teže meriti učenje. Direktna nastava po pravilu daje najbolje rezultate na standardizovanim testovima, a njima vlast meri uspeh škola. Radoznalost i kreativnost teže je izmeriti.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PREDŠKOLCI
Plan za još 17 hiljada mesta u predškolskim ustanovama
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Kroz projekat nazvan „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje”, vredan 47 miliona evra, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uvećaće kapacitet predškolskih ustanova u Srbiji za 17.000 mesta, ističu...
Kašalj i infekcije disajnih puteva: kada dete ne bi trebalo da ide u vrtić ili školu?
Moje dete kašlje, curi mu nos, boli ga grlo - da li bi trebalo da ostane kod kuće? Ukoliko ste zaposleni roditelj verovatno imate utisak da ste pola radnog vremena...
Princip čopora funkcioniše od vrtića – šta sa „neprilagođenom” decom?
Ko daje za pravo bilo kome da stavlja decu u kalupe? Što to uopšte znači biti „prilagođen“?! Ako je to ono da budeš nevidljiv i neprimetan i ako je to...
Pedagog Snežana Golić: Zablude i istine o vašem detetu u vrtiću
Piše: Snežana Golić, pedagog Ništa teže nego svoj centar sveta uklopiti u mozaik jednakih delova - jednako važnih, jednako lepih, jednako simpatičnih i harizmatičnih. Prvi mozaik u koji se uklapa...
1 komentar.