Nova istraživanja pokazuju da sve intenzivnije podučavanje sve mlađe i mlađe dece, može imati loše posledice.
Piše: Alison Gopnik, razvojni psiholog
Živimo u doba pedagogije. Zabrinuti roditelji sve više i više podučavaju svoju decu, u sve mlađem i mlađem uzrastu, dok ne stignu do čitanja bebama u stomaku. Zahtevaju od vaspitača da jaslice i vrtići više liče na škole. I zakon to traži od njih – kampanja “Nijedno dete ne sme biti izostavljeno” iz 2001. godine tražila je da u američkim državnim obdaništima bude više pravog podučavanja.
Naravno, ima i onih sumnjičavih, i među roditeljima i među vaspitačima, čak i među kreatorima obrazovne politike. Zar mala deca ne bi trebalo da budu ostavljena da istražuju, da se igraju i da otkrivaju? Možda podučavanjem mogu steći neka određena znanja i veštine, ali šta je sa radoznalošću i stvaralačkim porivima – sposobnostima koje su dugoročno važnije za učenje? Dve nove studije koje će biti objavljene u časopisu Kognicija (Cognition) – jedna sa MIT-a a druga sa Berkli univerziteta, ukazuju da su sumnjičavci imali pravo. Mada učenje kroz nastavu pomaže deci da određena znanja usvajaju brže, ono ih istovremeno odvraća od traganja za novim informacijama o problemu i nalaženja neočekivanih rešenja.
“Zar mala deca ne bi trebalo da budu ostavljena da istražuju, da se igraju i da otkrivaju? Možda podučavanjem mogu steći neka određena znanja i veštine, ali šta je sa radoznalošću i stvaralačkim porivima – sposobnostima koje su dugoročno važnije za učenje?”
Šta smo znali do sada o tome kako nastava utiče na učenje? Na žalost, ne dovoljno, budući da je to teško proučavati. Možete da poredite različite vrste škola, ali škole koje rade po istom metodu ne moraju u istoj meri podsticati istraživanje, a entuzijazam nastavnika učiniće da se svaki metod u početku pokaže kao dobar. Teško je praviti poređenja, a još teže meriti učenje. Direktna nastava po pravilu daje najbolje rezultate na standardizovanim testovima, a njima vlast meri uspeh škola. Radoznalost i kreativnost teže je izmeriti.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PREDŠKOLCI
Protest vaspitača u Beogradu 11. aprila
Zahtev zaposlenih u predškolskim ustanovama je da im se povećanje plate izjednači sa prosvetarima (jer takođe pripadaju prosveti) i ukidanje zabranje o zapošljavanju. "Uprkos delatnosti koja je od izuzetne važnosti...
U odbranu novog predškolskog programa: Da vrtići više ne budu pijaca ambicija i sujete
Piše: Snežana Golić, pedagog Izmene u odbranu dečije slobode postale su neophodne. Ne znamo da li je, što se prenaglašenih ambicija u predškolskom uzrastu tiče, starije koka ili jaje, odnosno...
Kolektiv ograničava ugađanje sebi, a za uzvrat daje osećaj pripadnosti
Piše: Snežana Golić, pedagog Ona/on je tako specifična/an" , opis deteta od strane roditelja, najčešće majke, koji čujem gotovo svakodnevno. To je istina. Ali važno je znati da su i...
Bebac: Grad nesposoban da reši problem subvencija i mesta u vrtićima
Po ko zna koji put kažnjeni su se roditelji zbog lošeg rada inspekcija i institucija koje ne rade svoj posao, navodi portal Bebac. Kako se dodaje u tekstu ovog portala,...
1 komentar.