Po smehu koji prati ovaj amaterski video zapis, rekao bih da učesnici imaju autoritarne karaktere, želju da se nekome ili nečemu dodvore i dopadnu, da se umile nekoj vladajućoj Moći. Niko od tri pomenute, što ličnosti – što ustanove, nisu uspeli da im budu autoriteti, pa su se okrenuli Beslovesnim mrežama, Javnom mnjenju, Gomili, Rulji…
Kada je otišla kuci, plakala je satima, tada je rešila da će prestati da se bavi matematikom, zadacima i brojevima, već da ce početi da se bavi decom i njihovim učenjem i obrazovanjem
Mnogi i roditelji i deca umeju da izdeklamuju svoja prava predviđena zakonom, ali ne i obaveze koje predviđa elementarno vaspitanje i zdrav razum. Vide samo sebe, kolektiv je nebitan, a predavač se srozava na nivo elementarne, lako zamenjive posluge.
“U svojoj školskoj arhivi imam radove učenika otkad sam se zaposlila. Nekada sam po jednom odeljenju mogla dobiti 10-15 odličnih ostvarenja, a danas 1-3 rada. Često i nijedan.”
Odlučila sam da ću u zatvorene domove mojih učenika uneti igru, svetlost i odagnati strah iz njihovih duša. Kreirala sam likovni scenario za različite uzraste, različitim zanimljivim oblicima likovnog izražavanja koje je pružao virtuelni svet.
Ko zapravo treba da to obrazovanje prenese našoj deci? Kakvoj se inovaciji nadamo kada ovako biramo ko u školama radi?
Ulazim u hol škole, pitam dežurnog učenika gde je kabinet za istoriju. Vrata su zaista otvorena, a unutra roditelji i nastavnica već počeli…
Roditelji, budite iskreni pa odgovorite sebi zašto šaljete djecu u školu?
Preti mi čak i optužba za „nepoštovanje postupaka i protokola” ako odbijem da učeniku koji ne želi da uči zaključim višu ocenu.
Katarina Veljković, profesorka informatike u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, jedan je od 50 najboljih nastavnika na svetu. Evo i zašto.
