Kajanje i žaljenje zbog stvari koje u životu nismo uradili mogu nas proganjati – i često se više kajemo zbog njih nego zbog onoga što smo uradili, probali, iskusili. Kako vreme odmiče i život ide dalje – sve je više stvari koje bismo mogli staviti na ovu listu: sve što nisam uradio a želeo sam. Zašto to dozvoliti sebi?
Šta je to što sebi ne dozvoljavate jer mislite da ne zaslužujete, da nije za vas, da ne možete ili da jednostavno – nemate ono što je potrebno da biste u tome uživali? Šta je ono što zaista želite a sebi uskraćujete?
Zapitajte se to pre nego što bude kasno.
Zamislite da imate 75 godina i sedite razmišljajući o svom životu i kako nikada niste plivali u moru u toploj noći jer su vam se butine tresle. Zamislite da shvatite da se nikada niste smejali dok ne izgubite dah i ne zaboli vas stomak jer vaši zubi nisu bili dovoljno ravni ili beli. Nikada niste zagrlili sunce na plaži i osetili ga na svojoj koži – zbog strija na stomaku i kukovima. Nikad niste dozvolili sebi da se prepustite i zabavite jer vas je pritisak da izgledate savršeno obuzeo.
Zamislite da imate 75 godina i shvatite da ste se sakrili iz straha da ste stvarni. Zamislite da shvatite da ste sve ove godine protraćili mrzeći sebe, ali sada je prekasno da se kupate u moru kasno noću. Sada boli smejati se duže od nekoliko sekundi i preslabi ste da otputujete na plažu. Zamislite da shvatite da ste sve ovo vreme bili savršeni takvi kakvi ste bili, ali sada je prekasno da se uradi bilo šta povodom toga.
Ne dozvolite da se to desi. Živite sada, onakvi kakvi jeste. Zaslužujete da shvatite da ste dovoljni i uvek ste bili. Shvatite to – pre nego napunite 75 godina.
Preuzeto sa: Dina Cobo, autor nepoznat
