Zaštititi decu od štetnih proizvoda

Deca su izložena štetnim hemijskim supstancama koje se nalaze u različitim proizvodima. Iako su one u graničnim vrednostima, država i njene institucije trebalo bi da menjaju propise i zaštite najmanje potrošače i njihovo zdravlje. Ovo je zaključak istraživanja koje je sprovedeno pod pokroviteljstvom Međunarodne asocijacije potrošača za istraživanje i testiranje u kojoj je učestvovala i Asocijacija potrošača Srbije kao pridruženi, a uskoro i punopravni član. Testirano je ukupno 68 najpopularnijih dečjih proizvoda među kojima i cucle, pelene, prostirke za bebe, odeća i igračke, i to na hemijske supstance za koje se zna da su uzrok poremećaja hormona, da izazivaju alergije, da se pominju kao izazivači kancera ili su štetne za reprodukciju i razvoj. O tome kakva je situacija na našem tržištu i ima li razloga za brigu, za „Politiku” govori Zoran Andrejić, predsednik UO APOS-a.

Do kakvih ste saznanja došli i ima li razloga za brigu? 

Ako se štetne supstance (u „graničnim vrednostima”) nalaze i u cucli i u peleni, pa i u prostirci – onda je to razlog za brigu. Čak i kad su proizvodi na granici dozvoljenog – to je toksično okruženje. Briga je opravdana, i trebalo bi da izazove zajedničko reagovanje prema nadležnim institucijama, a ne paniku u kojoj bismo se međusobno optuživali, izvodili pogrešne zaključke i od očekivanje od nas da „lovimo veštice”. Ovde je fokus bio na činjenici da ne samo kod nas, već i u razvijenim zemljama za štetna jedinjenja postoje granične vrednosti koje su dozvoljene, ali da bi to trebalo menjati.

Na primer…

Uzmimo recimo bisfenol A, koji remeti hormonsku ravnotežu i ima posebno štetne posledice na razvoj mozga. U nekim zemljama on je potpuno zabranjen, a kod nas ima dozvoljenu granicu. Tražili smo ukidanje „dozvoljenih granica” za proizvode za decu. Tražimo da deca žive i odrastaju u potpuno netoksičnom okruženju. Zato smo zahtevali da granična vrednost bude nulta.

Kakav je stav evropskih organizacija potrošača o ovoj temi i ima li rešenja kada je reč o ovim proizvodima?

Kroz ovakve kampanje se donose, odnosno popravljaju zakoni i propisi. Mi kao građani na to nismo navikli, jer poslednjih decenija samo prepisujemo direktive. Ali ovo je praktičan prikaz kako se to radi u EU. Organizacije koje zastupaju potrošače nezavisno od biznisa i nadležnih i na osnovu temeljnih istraživanja alarmiraju nadležne da poprave ili donose propise. Zahtev da se minimalni dozvoljeni nivoi štetnih jedinjenja svedu na nulu kroz nekoliko meseci naći će se na stolu nadležnih u EU. I bićemo svedoci da će njegovo usvajanje uslediti vrlo brzo. APOS namerava da kroz ovakve kampanje to učini i za naše potrošače.

Da li se testirani proizvodi mogu kupiti i na našem tržištu?

Odabrani su proizvodi koji su najpopularniji na celom tržištu. Znači, i kod nas. Međutim, malo je komično da se neka reagovanja kojim se umanjuje značaj ovog testiranja u medijima svode na opravdanje „to nije kod nas, to je u EU”. Pa otkad su to kod nas propisi i njihovo sprovođenje postali temeljniji nego u EU?

Imamo li dovoljno kontrola i kakvi su nam propisi?

Naša primedba jeste da sistem informisanja i brzog alarmiranja od strane državnih organa ne funkcioniše kako bi trebalo. Uporedite samo „Rapeks” i naš „Nepro” (portali za informisanje o nebezbednim proizvodima u EU i kod nas). Prisustvo štetnih jedinjenja u, recimo, igračkama nije tajna. Verujemo nadležnima koji kažu da sprovode redovnu kontrolu, međutim, oni proveravaju da li je sve u skladu sa propisima, ali država mora konstantno da radi na unapređenju i načinu informisanja potrošača o prisustvu štetnih hemijskih supstanci u proizvodima.

Potrošači u Srbiji proizvode za decu često kupuju na sivom tržištu. Šta je vaša preporuka? 

Kada je reč o hrani i proizvodima za decu i porodicu – jeftinije znači skuplje. Kupujte samo proizvode koji imaju detaljnu deklaraciju i uputstva. Svaku prostirku koju kupite operite pre upotrebe. Bolje kupite i polovnu igračku, pa je dobro očistite nego da uzmete sveže ofarbanu. To su samo neki od saveta. Potrošačima poručujemo da se informišu o štetnim materijama i pažljivo čitaju deklaracije i proveravaju nivo vrednosti štetnih jedinjenja u proizvodima koje kupuju. A na nama je da javno zagovaramo donošenje propisa koji su u kolektivnom interesu potrošača.

——————————————————————–

Senzacionalizam po svaku cenu

Svaku analizu u Srbiji, bilo da je reč o hrani, bilo o drugim proizvodima, pojedini tabloidi iskoriste za senzacionalističko izveštavanje. To dovodi do toga da organizacije požele da nikad ne objavljuju nezavisna istraživanja. Takav pristup nije dobar prvenstveno za potrošače jer se stvara nepotrebna panika. Drugi opet nisu zadovoljni jer smatraju da nismo bili jasni i konkretni. Mi smo upozorili da skup svih ovih proizvoda – stvara toksično okruženje za decu.