Piše: Mina Milenković, Putovanja sa decom
Slike: Mina Milenković, Jovana Papan
Mozda će vas drugarica čudno pogledati ako joj predlozite da odete u etno park na kaficu, možda ce deca misliti da je to smoor, bezveze i „šta tamo ima da se vidi“. Možda nije poznato i atraktivno kao Dino park, ni upola roze i šljokičavo kao Diznilend, ali i etno sela i parkovi imaju svoju posebnost!
Prvo, to su za mene muzeji u malom. Moj omiljeni je Etno park Terzića avlija u selu Zlakusa između Požege i Užica, na magistrali za more i Zlatibor.
Selo je poznato po grnčarstvu, divnim keramičkim posudama koje, kad ste već tu obavezno pazarite, za ukusniji pasulj, kupus i ostala naša lepa jela. Tu se održavaju i likovne kolonije, selo ima dece, mladih, Potpećku pećinu, u brdima je – i divno je u svako godišnje doba!
Etno muzej je raspoređen po sobama, pa tako imate sobu za mladence, gde je prikazano kako je nekada izgledala mladina soba sa sve divnim detaljima. Od nameštaja, urkasa, posteljine… Sve autentično. Tu su ljubazne devojke koje će vam ispričati sve sto vas zanima.
Za decu je posebno divno da vide staru školu i saznaju kako je školovanje izgledala bez kompjutera i selfija. Stari globusi, muzički instrumenti, knjige, ali i ceo inventar jedne učionice. Tu je i biblioteka.
Zatim, ako ogladnite, imate i kafanu pa možete uživati u specijalitetima Zapadne Srbije pod starom jabukom napolju. Imate i sobe da prespavate a prve komšije su vam ovce. Zimi ponesite sanke jer je brdovito selo, ima divne pešačke ture a tu su vam i druge planine ovoga kraja.
Opanci i ćilimi nisu dosadni i demode – oni su deo naše istorije, naš ekulture. Učite tome decu i vodite ih na takva mesta. Možda im trenutno neće biti zanimljivo, ali o Srbiji će tako najbolje i najviše naučiti. Kada mogu Kinezi da se oduševljavaju našim rukotvorinama – zašto ne bismo mogli i mi?!
Izvor: Detinjarije.com
