Kao vrsta, ljudi su izuzetno pametni. Pričamo priče, stvaramo veličanstvenu umetnost i zapanjujuću tehnologiju, gradimo gradove i istražujemo svemir. Nismo ovde ni blizu onoliko dugo koliko su to druge vrste, ali smo u mnogome postigli više nego bilo ko drugi pre nas. Jedemo mi njih, ne oni nas. Čak sprovodimo naučne studije o njima i razmišljamo da oživimo neke od onih koji su izumrli. Ali naša inteligencija dolazi sa čudnim neželjenim efektom – naše bebe su među najglupljima, ili bolje rečeno, najbespomoćnijima koje postoje. Beba žirafe može da stane na svoje noge sat vremena nakon rođenja i ako je potrebno istog dana bežaće od grabljivica. Majmunče može da ščepa majku i visi na njoj kako bi se hranilo i zaštitilo. Ljudsko mladunče ne može da podigne ni svoju glavu.
Selest Kid, razvojni kognitivni naučnik sa Univerziteta Ročester i njen kolega Stiven Pjantadozi nedovno su bacili svetlo na ovaj fenomen u studiji objavljenoj u magazinu Nacionalne akademije nauke (PNAS). Ono što su otkrili je da ljudi postaju toliko inteligentni upravo zato što su ljudske bebe tako neverovatno bespomoćne.
Bebe moraju u stomaku majke porasti dovoljno da mogu da se rode i prežive, ali ne smeju biti toliko velike da ne mogu da izađu napolje. To znači da je priroda napravila kompromis: što je životinja inteligentnija, njena glava je veća, ali porođajni kanal postavlja gornju granicu za veličinu bebine glave, kako se ne bi zaglavila prilikom prolaska. Zbog toga ljudski mozak mora da nastavi da sazreva, a glava da raste, i mnogo nakon porođaja. Što je životinja inteligentnija, njena glava prilikom rođenja mora biti manja u odnosu na glavu odrasle jedinke, a mozak samim tim mnogo nezreliji.
Još jedna pojava koju su naučnici uočili jeste ta, da je period sazrevanja mozga od stadijuma potpune bespomoćnosti do trenutka relativne samodovoljnosti najtačniji pokazatelj inteligencije kod primata. Orangutani imaju pametnije bebe nego babuni i duže se staraju o njima, a o bebama babuna roditelji brinu duže nego lemuri o svojim, jer su babuni inteligentniji.
I tu leži ključ za tajnu visoke inteligencije kod ljudske vrste. Naime, što je nesposobnije vaše mladunče, to vi morate biti pametniji da se starate o njemu – što znači da vam je potreban veći mozak – što znači da vaša beba na svet mora doći na još bespomoćnijem stupnju razvoja usled ograničenja veličine glave koje diktira fiziologija. I krug se nastavlja…
Naravno, u pitanju je samo teorija, ali u prilog joj ide činjenica da su najviši novio inteligencije dostigle upravo vrste koje rađaju žive mladunce. Takođe, utvrđeno je da postoji veza između inteligencije roditelja i šanse njihovog potomstva da preživi, jer su neke studije pokazale da bebe majki sa višim koeficijentom inteligencije imaju manji mortalitet, bez obzira na nivo obrazovanja.
Izvor: New Yorker / Detinjarije.com
