Ljudska bića su prirodno društvena stvorenja. Od trenutka kada se rodimo, bačeni smo u svet u kojem odnosi i povezanost s drugima igraju ključnu ulogu u našem razvoju, blagostanju i ukupnom zadovoljstvu.
Potreba za pripadanjem, osećanjem da smo deo grupe i stvaranjem značajnih veza je osnovni aspekt ljudskog iskustva. Ovaj psihološki nagon poznat je kao afilijacija, i ima duboke posledice na to kako živimo svoje živote, donosimo odluke i komuniciramo sa drugima.
Psihološke prednosti osećaja pripadnosti grupi
Jedna od najvažnijih je osećaj sigurnosti i podrške koji dolazi sa pripadanjem grupi. Kada znamo da imamo ljude na koje možemo da se oslonimo—bilo da su to članovi porodice, prijatelji ili kolege—osećamo se sigurnije i samouverenije u suočavanju sa životnim izazovima.
Pored toga, osećaj pripadanja može poboljšati naše samopouzdanje. Kada nas drugi prihvataju i vrednuju unutar grupe, jača se naše osećanje vlastite vrednosti. Istraživanja su pokazala da pojedinci koji doživljavaju veće nivoe socijalne povezanosti obično imaju više samopouzdanje i manje su skloni osećaju usamljenosti i depresiji.
Štaviše, osećaj pripadnosti je povezan sa boljim fizičkim zdravljem. Studija koju su sproveli Holt-Lunstad, Smith i Layton otkrila je da su pojedinci sa snažnim socijalnim vezama imali 50% veće šanse za preživljavanje u poređenju sa onima sa slabijim socijalnim vezama. Ovaj efekat je bio dosledan u svim uzrastima, polovima i zdravstvenim statusima, ističući dubok uticaj koji socijalne veze mogu imati na naše ukupno zdravlje.
Negativna strana pripadnosti grupi
Dok osećaj pripadnosti grupi može spojiti ljude, takođe može stvoriti podele između onih koji pripadaju grupi (unutrašnja grupa) i onih koji ne pripadaju (spoljna grupa). Ova podela može dovesti do pristrasnosti prema unutrašnjoj grupi, gde favorizujemo članove naše grupe u odnosu na one iz drugih grupa. U ekstremnim slučajevima, to može rezultirati predrasudama, diskriminacijom i čak sukobima.
Teorija socijalnog identiteta objašnjava kako naše pripadnosti određenim grupama doprinosi našem socijalnom identitetu i kako to, zauzvrat, utiče na naše stavove prema drugima. Prema teoriji, kategorizujemo sebe i druge u grupe, a ta kategorizacija čini osnovu našeg socijalnog identiteta. Zatim upoređujemo našu grupu (unutrašnju grupu) sa drugim grupama (spoljnom grupom) i obično gledamo na našu grupu povoljnije. To može dovesti do niza negativnih ponašanja, uključujući stereotipe i međugrupne sukobe.
Osobine ličnosti i potreba za pripadnošću
Istraživanja su pokazala da su određene osobine ličnosti povezane sa manjom potrebom za pripadnošću. Jedna od najistraživanijih osobina u ovom pogledu je introverzija. Introverti obično su više rezervisani, uživaju u solo aktivnostima i mogu se osećati iscrpljeni prekomernom socijalnom interakcijom. To ne znači da ne vrednuju odnose; radije, preferiraju dublje, jedan-na-jedan veze umesto većih grupnih interakcija. Model Velikih Pet ličnosti, koji uključuje introverziju/ekstroverziju kao jedan od svojih dimenzija, naglašava kako introverti možda jednostavno imaju niži prag za socijalnu stimulaciju, što doprinosi njihovoj smanjenoj potrebi za pripadnošću.
Još jedna osobina ličnosti povezana sa manjom potrebom za pripadnošću je nezavisnost. Ljudi koji su nezavisni cene samostalnost i autonomiju, često preferirajući da se oslanjaju na sebe nego na podršku drugih. Ova osobina može biti korisna u razvijanju otpornosti i samoefikasnosti, ali može takođe dovesti do manje socijalnih veza i potrebe za pripadanjem grupi.
Kulturalni uticaji i potreba za pripadnošću
Kulturalni faktori takođe mogu uticati na stepen u kojem pojedinci traže pripadanje grupi. U individualističkim kulturama, kao što su one u Sjedinjenim Američkim Državama i mnogim zapadnoevropskim zemljama, postoji jak naglasak na nezavisnost, samostalnost i lična postignuća. Ljudi koji odrastaju u ovim kulturama mogu interno usvojiti ove vrednosti i manje vrednovati pripadnost grupi i socijalno povezivanje. Ovaj kulturni naglasak na autonomiji može doprineti manjoj potrebi za pripadanjem, jer pojedinci prioritetizuju lične ciljeve i samostalnost nad zajedničkim odnosima.
Nasuprot tome, kolektivističke kulture stavljaju veći naglasak na harmonične odnose u grupi, porodične veze i zajednicu. Pojedinci iz ovih kultura često su skloniji da traže socijalne veze i održavaju bliske odnose, odražavajući veću potrebu za pripadanjem.
Izvor: Psychology Today
