Zbog vršnjačkog nasilja, roditelji učenika jedne osnovne škole odlučili su da im deca ne pohađaju nastavu. Problem je trajao dugo – a sada je, i to juče, učenik ispisan iz škole, ali roditelji učenika smatraju da se tako problem samo izmešta na drugo mesto. Šta kažu protokoli u ovakvim situacijama i da li se poštuju, ispituju N1.
Jedna učionica četvrtog razreda OŠ „Sveti Sava“ bila je prazna i pre rešenja Ministarstva da ranije raspusti decu.
Razlog – dvogodišnje fizičko, psihičko i seksualno vršnjačko nasilje koje, prema tvrdnjama roditelja, škola nije uspela da reši.
„Dostavljena je dokumentacija od 9. decembra za događaj koji se desio 19. novembra – za sve to vreme taj dečak agresor je dolazio u školu, išao na časove fizičkog, redovno pohađao časove, igrao fudbal sa ostalom decom i pravio probleme ostaloj deci u odeljenju“, objasnio je Nenad Ilić, roditelj učenika OŠ “Sveti Sava”.
Problem su pravili i školski protokoli – jer se ništa pismeno nije zavodilo, već samo najavljivalo.
„Tu mnoge stvari nisu urađene kako treba“, kaže Ilić.
N1: „Koje stvari?“
„Pa to da zvanično ništa nije bilo pokrenuto. Znate, to je taj protokol na koji se svi pozivaju“, tvrdi on.
A ono što Protokol predviđa jeste da se prvo obavesti učitelj koji treba da obavi razgovor sa detetom koji potencijalno vrši nasilje.
Potom se, po pravilu, uključuju psiholog, pedagog škole i direktor.
Ako se utvrdi da nasilje postoji, kontaktiraju se druge nadležne institucije za sprečavanje nasilja, uz saradnju sa roditeljima.
Na pitanje N1 da li su roditelji imali priliku da razgovaraju sa roditeljima samog učenika koji je izazivao nasilje, odgovaraju da nisu.
„Ne, nažalost nismo i to verovatno i jeste najveći problem – što su oni, makar prema pričama koje smo dobili od učiteljice, izbegavali da razgovaraju generalno“, kaže Nemanja Petrašinović, roditelj jednog učenika OŠ “Sveti Sava”.
„Ukoliko nema saradnje sa roditeljima dece ili postoje otpori toj saradnji, onda se obaveštava nadležni Centar za socijalni rad„, objašnjava dečji psiholog Radmila Vujović Bojović.
A da li je pomenuta procedura u ovom slučaju praćena? Zabrinuti roditelji tvrde da nije.
„Nejasno je zašto to sve toliko dugo traje, pre svega zbog zaštite svih uključenih, uključevši i dete koje je nasilnik – jer dete koje je nasilnik u odnosu na drugu decu je i dalje neka vrsta žrtve. To je paradoksalno kada se kaže, ali on je mali, on ima 10 godina i njemu bi trebalo pružiti adekvatnu pomoć da bi se ponašao drugačije“, kaže Vujović Bojović.
Dodatna pitanja o incidentu, kao i da li je Centar kontaktiran uputili smo školi. Odgovor još uvek nije stigao.
„Moje mišljenje je da su svi sve znali, ali da je svako mislio da će neko drugi da uradi taj posao“, zaključuje Vujović Bojović.
Izvor: N1
