„Želim“ je duhovit roman o trinaestogodišnjem Željku kome se javljaju nevidljivi svemirci i ispinjavaju mu jednu želju dnevno. Međutim, ova divna prilika može da izazove potpunu zbrku!
Kako bi to bilo kad bi mogle da ti se ispune sve želje?
- Advertisement -
Od autora legendarnog serijala o Hajduku.
Svemirci su odabrali trinaestogodišnjeg Željka i odlučili da ispune svaku njegovu želju. I on uživa u svojoj moći… Ali šta kad se u Tanju, osim njega, zaljubi i njegov najbolji drug? Da li je rešenje da svako dobije svoju Tanju? Ili da svi zaborave na nju? Ili… Uh, sve može da bude taaako zamršeno!
Uživajte u sjajnoj priči Gradimira Stojkovića, jednog od najvoljenijih pisaca za decu i mlade. Slobodno se smejte naglas i prepustite se briljantnom romanu koji će vas podsetiti na to bismo svi voleli da nam se želje ostvare. Samo ne zaboravite: želeti – to je jedna ozbiljna veština!
ODLOMAK:
Majsko subotnje veče – sutra se ne ide u školu; tek u ponedeljak po podne.
U polumraku, nalakćena na prozorsku dasku, Tanja je listala svesku s domaćim zadatkom započetim sinoć, pisanim i pre i po podne i još nedovršenim.
Proleće jedošlo u moju sobu– supertema za morone. Ovaj glupavi zadatak može da se završi i u ponedeljak pre škole.
Uostalom, ima li ikakve veze ovo škakljivo, šaškasto veče s bezveznom temom domaćeg zadatka? Škola baš ume da ubrlja sve lepo i romantično u Tanjinom životu!
– Tanja, ćero, nemoj da buljiš oči u mraku!
– Neću više, tata…
Zaklopila je svesku. Ionako nije čitala te gluposti koje je uspela da smisli i napiše.
– Upali svetlo, zlato – savetovao je tata. – I zatvori prozor, da ne uđu komarci.
Tata je sedeo u sobici za kompjuterom. Iako ga nije videla, znala je: prstima raščešljava bradu, ozbiljan, malčice namršten, dok mu se u naočarima ogleda zelenilo ekrana. Već za koji tren zaboraviće sve okolo – i mrak, i komarce, i Tanju. Osmehnula se. Baš je tata sladak!
Ako se samo malo nagne, mogla bi da vidi dole desno parkić, iz kojeg je do nje, čak do četvrtog sprata, dopirao Đoletov glas:
– Gol! Goooooool!
Đorđe je bio zagriženi glavometaš. Ma koliko da se trudila, a to nije činila ni često niti rado, Tanja nije razumela tu zaluđenost. Šta li je to toliko privlačno u bezveznom udaranju teniske loptice glavom?
– Goool! – urlao je Đole i Tanja se nasmejala. Rešila je da ipak posluša tatu i zatvori prozor.
– Tanja dušo, jesi li gladna?
– Nisam, mama. Nisam još…
Mama je ispravljala pismene zadatke, posipajući pepelom s cigarete tepison i jastuk dvoseda na kojem je leškarila. Mama je bila strastven pušač, uprkos svim tatinim i Tanjinim protestima.
– Javi kad ogladniš, ali nemoj kasno.
Mama je brinula o Tanjinom apetitu, o kupanju, češljanju, presvlačenju – kao da je Tanja još u zabavištu. A Tanja je već završavala šesti razred.
– Da, mama, hoću.
Možda bi bilo bolje da je izašla onda kad ju je društvo zvalo, ali tada joj nije bilo do izlaska.
– Baš si čudna – rekla joj je Vesna. – Ne kapiram u čemu je fora. Kako možeš da truneš tako bez veze?
A Tanju je bilo baš briga da li Vesna ili bilo ko drugi shvata ono što ona čini. Lako je Vesni! Nju su svi voleli
– i dečaci, i devojčice, čak i nastavnici. Svakome je ta umela da se zavuče pod kožu.
Tanja je duboko uzdahnula, zatvorila prozor i upalila svetlo, ali ga je odmah ugasila. Bilo je baš grozno pod mlečnim bleskom lustera!
Krenula je ka prozoru i opet zastala. Kao da se nešto dogodilo u tom kratkom blesku svetlosti, kao da je nešto… neko bio tu, malo iza Tanje, onamo između prozora i pisaćeg stola…
– Dačo – šapnula je – jesi li to ti?
Njen brat Danilo, đak trećeg razreda i sasvim trećerazredni brat, bolovao je od sumanutih ideja. Glavni mu je fazon u životu bio da se, na primer, privuče Tanji iza leđa i vikne joj na uvo jedno grozomorno: „Bu!“
Iako se to događalo najmanje jednom dnevno, Tanja bi redovno ostajala ukočena, nasmrt preplašena. A Dača bi se razdragano kikotao kao da je izveo sjajan štos.
– Daj, Dačo, ne glupiraj se više. Videla sam te.
Odlučila je da konačno upali svetlo. Odlučila je, ali nije: soba se baš tada ispunila srebrnastim plavetnilom, nežnim, blagim, gotovo umirujućim..
