Piše: Helena K.
Toliko je majki koje su se kao lavice borile sa zdravstvenim problemima u trudnoći. Mnoge su problemi sačekali posle porođaja. Na čelu sa postporođajnom depresijom. Njeno telo je drugačije. Na mestu gde su se nekada nazirali trbušnjaci sada visi koža dva broja veća. Ne zna kada će i da li će se povući. Toliko toga je plaši. Toliko toga ne zna. Pokušava sve da postigne. Na uštrb, naravno, svog sna i odmora, često i obroka. Ponekad postigne, neko vreme. A onda, kada to postane hroničan ritam, pomisli kako je sve to previše za nju. Plače. Ponekada se ljuti na bebu koja plače. Pa plaču zajedno. Pa onda uzme bebu i ne ispušta je ceo dan jer je beba sigurno osetila da je mama bila malo ljuta, i sad mora to da nadoknadi, kako beba ne bi imala… kako ono beše – narušen bazični osećaj sigurnosti koji će biti temelj svih kasnijih emocija.. Sve to prođe kroz ženu. I na sve to, samo su joj falila očekivanja da već za koji dan vrati prvobitnu kilažu, svežinu, frizuru. Kao da se porođaj nije ni dogodio. Onaj dan kada je postala majka. Dan kada je rodila svoje dete, kao da se nije ni dogodio.
Pa, kako onda treba izgledati nakon porođaja? Pa, nevažno je. Nakon porođaja to ne treba da bude tema. Tema je da li je majka dobro, da li zarasta rana od epiziotomije ili carskog reza, da li je beba dobro i lepo se razvija, da li se lepo uspostavlja ritam dojenja ili je majci potrebna pomoć, može li izdržati sav teret koji prvi meseci donose… Njeno telo prošlo je kroz sve moguće i nemoguće promene na temu kilaže, apetita, mučnine, hormona, cirkulacije, krvnog pritiska, raspoloženja, psihe. Oni koji su stručni kažu da je bar 9 meseci, koliko je trudnoća trajala, potrebno da se sve vrati na mesto, fizički i psihički. Nekada i više. Neprimereno je uopšte komentarisati kako ta žena izgleda. TO NIJE TEMA.
Svi smo viđali fotografije doteranih dama ispred porodilišta, poput Kejt Midlton. Ona jeste blistala, i svakako jeste primer odmerene i elegantne mame, ali to nije nešto sa čim treba da poredite svoje izdanje pri odlasku kući. Ispred vrata njene porođajne sobe čekao je čitav tim frizera, šminkera, stilista.. I verovatno je to bio najveći napor koji je trebalo tih dana da učini, da izdrži to poziranje, jer pre i posle njega čitava vojska ljudi bila je na raspolaganju kako bi princezi bio omogućen preko potreban odmor i relaksacija.
Ja lično nisam imala velike oscilacije u izgledu, zahvaljujući tome što sam se trudila da vodim zdrav život tokom trudnoće, i imala sreću da ona protekne bez problema. Niti se među mojim interesovanjima tokom prvih meseci sa bebom mogao naći fizički izgled. Bila sam svesna od početka da ne može sve, odredila prioritete, dala sebi vremena i zbog toga se osećala zadovoljno. Ali, sve ovo pišem zbog onih drugačijih žena, žena koje su osetljivije na tuđe poglede i komentare, ali i zbog medijskog terora nad životima tih (neću reći običnih već) pravih žena koje su posvećene ulozi majke. Gledam i slušam te žene kako potišteno odaju priznanje za svežinu i ”dobru organizaciju” majkama čiji su profili na društvenim mrežama prepuni slika bogatog društvenog života, a tu i tamo se pojavi stylish beba u nekoj idiličnoj atmosferi poput onih sa naslovnih strana mamećih casopisa. Stižu sve, kažu, jer su dobro organizovane. Drage mame, ništa im ne verujte!
