Zoran Milivojević: Od putne groznice do turističkog stresa

Oni koji su putovali tokom godišnjeg odmora imaju značajno veći indeks zadovoljstva od onih koji nisu nigde išli, ali samo dve sedmice nakon povratka – nakon toga upadaju u svakodnevnu kolotečinu

Foto: Pixabay

Autor: Zoran Milivojević

Turističko putovanje tokom godišnjeg odmora se na različite načine povezuje sa kvalitetom nečijeg života. Glavni razlog je što putovanje sadrži mogućnost za odmor i za zabavu. Kada se ode na neko novo lepo mesto ljudi su okrenuti spoljašnjem svetu, upijaju nove sadržaje koji istiskuju njihove uobičajene mentalne sadržaje i menjaju im mentalne tokove. Ljudi izlaze iz obrazaca svojih svakodnevnih dužnosti i obaveza tako da im se menja raspoloženje, opuštaju se, bave zabavnim aktivnostima, oslobađaju se svakodnevnog stresa što svakako dobro utiče na njihovu fiziologiju.

Sam godišnji odmor, zapravo, započinje pre stvarnog početka: neki ljudi planiraju i maštaju o svom godišnjem odmoru mesecima unapred. Što je osobi važniji godišnji, to će biti uzbuđenija oko njega. U nekim slučajevima, naročito kada su deca u pitanju, iščekivanje putovanja na neko željeno odredište postaje prava putnička groznica.

Putnička groznica

Dobra ilustracija putničke groznice je takozvani „safarizam” koji je krajem 19. veka opisan kod nekih engleskih lordova. Njihova strast je bio lov, a vrhunski doživljaj je bio odlazak u Afriku, na višemesečni lovački safari. „Safarizam” se odnosio na pojavu da su se ovi ozbiljni i uštogljeni odrasli ljudi, mesec ili dva pre odlaska na safari, u svojim domovima oblačili u safari odeću, stavljali safari šlemove, ležali sa svojim puškama na tepisima i nišanili u zamišljene životinje. Drugim rečima, ponašali su se kao deca, što je zapravo izražavanje njihovog „unutrašnjeg deteta” koje je bilo u veoma velikom kontrastu sa načinom na koji su se uobičajeno ponašali.

Dok je putnička groznica krajnost, istraživanja su pokazala da se veća uzbuđenost ispoljava pre turističkog putovanja nego na samom putovanju. Više sprovedenih istraživanja uglavnom na holandskoj i nemačkoj populaciji pokazalo je da kada se traži povezanost turističkog putovanja i osećanja zadovoljstva i sreće pre, tokom i nakon putovanja, da je indeks zadovoljstva najveći pre putovanja. Drugim rečima, tokom priprema za putovanje mi maštamo o idealnim scenarijima za vreme putovanja i radujemo se, a kada se suočimo sa realnošću indeks zadovoljstva se smanjuje. To možemo uporediti sa čitanjem nekog romana i naknadnog gledanja ekranizovane verzije tog istog romana. Tokom čitanja mi stvaramo svoje slike na osnovu pročitanih reči koje su većini ljudi mnogo bolje od onoga što je za njih neko drugi pripremio i omogućio im da gledaju.

Turistička putovanja nisu uvek prijatna tako da postoji i izraz „turistički stres”. Mlada žena koja putuje sa svojim verenikom ima sasvim različit doživljaj letovanja od onoga kada putuje sa dvoje male dece i mužem. U većini slučajeva putovanje je u prvom slučaju mnogo opuštenije i dozvoljava više uživanja nego što je to u drugom slučaju gde je prisutan „turistički stres”.

Zanimljivo je pitanje kakav je indeks zadovoljstva onih koji su imali opušteno turističko putovanje u danima kada se vrate sa puta. U odnosu na one koji nisu putovali tokom godišnjeg odmora, putnici imaju značajno veći indeks zadovoljstva, ali samo do dve sedmice nakon povratka. Ubrzo nakon toga oni se po svom stepenu zadovoljstva izjednačuju sa onima koji nigde nisu putovali. To se objašnjava time da ubrzo po povratku sa putovanja ljudi upadaju u svoje svakodnevne kolotečine koje čine da njihova sećanja o lepim trenucima sa putovanja počinju da blede i da se njihovi mentalni tokovi bave svakodnevnim sadržajima.

Veća korist od kraćih predaha

Kada ljudi provedu duže vreme na opuštenom letovanju to je svakako korisnije za njihovo telo i zdravlje nego kada provedu samo pet ili sedam dana. Interesantno pitanje jeste koliko dužina nečijeg boravka na putovanju utiče na stepen njegovog zadovoljstva nakon putovanja. Mogli bismo pretpostaviti da duža putovanja, na primer relaksirano letovanje od tri sedmice, utiču da ljudi budu duže vreme zadovoljni nakon povratka sa puta. Međutim, istraživanja su pokazala da nije tako. I oni koji su kraće vreme proveli na putu i oni koji su proveli duže vreme po povratku se relativno brzo vraćaju u kolotečinu svakodnevice, tako da zadovoljstvo onih koji su duže letovali ne traje duže od onih koji su kraće bili na putu. Imajući to u vidu, možda je bolje ići na dva ili tri relativno kraća putovanja, sa razmacima, nego na jedno duže. Naravno, ko to može sebi da priušti.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: