Znam da je zastrašujuće imati alergično dete, naročito ako postoji opasnost od ozbiljnih reakcija, ali pokušajte da ostanete pribrani.
Piše: Džo Frost
Kao dete, bila sam sklona raznim alergijama i zato sam naročito zainteresovana za tu temu. Čak i ako ste prvih godinu dana pregurali bez alergijskih reakcija, još ima vremena! Uporedo sa sazrevanjem dečjeg imunološkog sistema mogu se ispoljiti znaci alergijske reakcije na određene namirnice i/ili određene supstance iz okruženja, koje su poznate kao alergeni. Moji roditelji nisu patili od alergija, ali genetski faktor igra značajnu ulogu. Ako vi i vaš partner patite od alergijskih reakcija, vaše dete ima 75 posto šanse da nasledi tu sklonost.
Najčešće alergijske reakcije uključuju: proliv, kijanje, curenje iz nosa, peckanje u očima i ušima, grebuckanje u grlu, kašalj, probleme sa sinusima, osip i ekcem. Najgori mogući scenario je anafilaktički šok.
Pročitajte i: Lek za alergijsku epidemiju?
Anafilaksija je snažna alergijska reakcija koja može biti opasna po život. Simptomi mogu uključivati:
- generalno crvenilo na koži
- osip (koprivnjaču) na bilo kom delu tela
- strah od bliske smrti
- oticanje usana, jezika i ždrela
- teškoće u govoru i gutanju
- promenu srčanog ritma
- ozbiljne teškoće sa disanjem
- bol u trbuhu, mučninu i povraćanje
- osećanje nagle slabosti (pad krvnog pritiska)
- kolaps i gubitak svesti
Ako kod deteta primetite neke od ovih simptoma, odmah zovite hitnu pomoć. Ako vam je lekar iz predostrožnosti prepisao epipen ili anapen, treba odmah da ga primenite.
Najčešći uzročnici alergijskih reakcija su polen (koji se nalazi u travi i na drveću), plesan, grinje iz kućne prašine, kućni ljubimci (kao što su mačke, psi i zečevi), insekti (ose i pčele), industrijske i kućne hemikalije, lekovi, lateks (koji je prisutan u balonima, umetničkom materijalu, pa čak i u stikerima) i hrana. Više detalja o alergijama na hranu pronaći ćete u devetom poglavlju.
Pročitajte i: Zašto odrastanje na farmi štiti od alergija i astme?
To ne znači da će svaka od pomenutih supstanci izazvati reakciju opasnu po život, ali dete će svejedno osećati veću ili manju neprijatnost. Kada je u pitanju alergija na hranu, najopasnije reakcije izazivaju kikiriki, koštunjavi plodovi (badem, orasi, indijski i brazilski oraščić), susam, riba, soja, meso ljuskara, mlečni proizvodi i jaja. U drugoj kategoriji najčešćih uzročnika nalaze se ujed ose i pčele, lateks i penicilin (ili neki drugi lek ili injekcija). Ako se nekom prilikom ispolji blaga alergijska reakcija, to ne znači da dete ima „blagu“ alergiju. Svaka alergijska reakcija mora biti praćena i prijavljena lekaru jer naredni kontakt sa alergenom može da izazove daleko burniju reakciju.
U većini slučajeva, alergičnoj deci kod koje postoji rizik od anafilaksije biće prepisan epipen ili anapen, injekcija adrenalina (epinefrina) koja dovodi do skupljanja krvnih sudova, opušta glatke mišiće u plućima i stoga olakšava disanje, stimuliše rad srca i zaustavlja oticanje lica i usana. Ako je vašem detetu prepisan epipen ili anapen, sigurno vam je objašnjeno kako se on koristi, ali u nastavku izlažem sažet podsetnik.
