Izvor: Beta
Najdugovečnija dečija serija u SAD, „Ulica Sezam“ (Sesame Street), 10. novembra ove godine puni 45 godina od početka prikazivanja.
Kako ocenjuje agencija AP, ova serija nije opstala od 1969. tako što su se u njoj ponavljale iste stvari i dodaje da, iako i dalje mogu da se vide omiljeni junaci kao što je Velika ptica (Big Bird), mnoge stvari su se promenile.
Plavo čudovište „Kuki monster“ sada pokazuje znake samokontrole i ne proždire samo kolačiće, već ponekad jede i voće i povrće. Milioni dece gledaju emisiju na telefonima i na kompjuterima umesto na televiziji, a manje vremena se provodi na ulici sa ljudskim likovima, koji jednostavno nisu dovoljno energični za današnje gledaoce.
To što „Ulica Sezam“ još postoji, mnogo govori, navodi AP. To je bila jedna od dve televizijske emisije za predškolsku decu 1973, a sada se takmiči sa 84 dečijih programa na televiziji i bezbroj drugih preko interneta.
Ipak. „Ulica Sezam“ se i dalje drži i na 20. je mestu među decom starom između dve i pet godina sa 850.000 gledalaca po epizodi, prema organizaciji koja proizvodi emisiju Sezami Vorkšop (Sesame Workshop).
Sada je, međutim, polovina gledalaca prati u digitalnom formatu, može se gledati na SEsameStreet.org, PBSKids.org, Netflix, Amazon, iTunes i još oko 50 aplikacija. Kanal „Ulice Sezam“ na Jutjubu ima milion pretplatnika i 1,5 milijardi pregleda.
„Ekrani na dodir su za nas kao čarobni štapić kada je reč o angažovanju gledalaca“ rekao je viši potpredsednik programa „Ulica Sezam“ Skot Ccejmbers. Deca mogu na ekranu da iscrtavaju slova ili pokazuju na boje ili oblike, i aplikacija to podržava.
Ova emisija ima takođe najveću takozvanu zajedničku gledanost, što znači da je odrasli gledaju zajedno sa decom više nego bilo koju predškolsku emisiji – 49 odsto gledalaca „Ulice Sezam“ su stariji od 18 godina.
„Veoma smo ponosni na to. Osmišljavamo emisiju da angažujemo roditelje jer znamo da je to edukativnije. Ako roditelj gleda s tobom, naučićeš mnogo više“, rekao je Čejmbers.
Zato skečevi često imaju poznate savremene goste, i reference na pop kulturu koje dvogodišnjaci ne shvataju, ali odrasi prepoznaju.
Tako je prikazana parodija na Džjems Bonda u kojoj glavnu ulogu ima Kuki Monster kao tajni agent „Duplo popunjen sedam“ u epizodi nazvanoj „Špijun koji je voleo kolače“.
Tako o diverzitetu govori epizoda o tome kako ljudi postaju posebni, kada Elmo kaže glumici Lupti Nijong’o da joj je koža „divne braon boje“, a ona odgovara „koža dolazi u mnogim divnim nijansama i bojama“.
U seriji „Ulica Sezam“ se još od 1970-ih prikazuju razne rase i pripadnci raznih etničkih zajednica. Danas se takođe redovno pojavljuju hendikepirana deca.
Roditelji čija deca gledaju stare epizode mogli bi da budu iznenađeni upozorenjima o mogućoj neprikladnostsi materijala za današnju decu. Treba da se podsete na epizodu u kojoj Kuki Monster, koji imitra voditelja Alistera Kuka, drži lulu, koju je doduše na kraju progutao umesto da povuče dim, ali u današnje vreme svako pominjanje pušenja je neprihvatljivo.
Muzika se takođe promenila, poznata uvodna pesma i dalje je ista, ali je sada u džez aranžmanu, a u skečevima ima hip-hop, latino i disko muzike, dok se svaka epizoda završava numerama iz poznatih mjuzikala.
U novijim epizodama ima manje same ulice sa ljudskim likovima i više lutaka u animiranim insertima i sa drugim tehničkim efektima. To pomaže da se emisija takmiči s brojnim drugim animiranim dečjim emisijama.
„Ulica Sezam“ posebna je i po tome što stručnjaci za dečiji razvoj daju savete o tome šta je današnjoj deci potrebno da uspeju u školi i to se uključuje u scenario. Zato pored toga što uče slova, brojeve i razne vrednosti, deca takođe uče kako da se ponašaju, kao na primer kako da kontrolišu impulsivno reagovanje i da slušaju uputstva.
„Kuki Monster je bio naše dete primer za samokontrolu zbog njegove ljubavi prema kolačićima“, rekla je Karol-Lin Parente, izvršna direktorka emisije. On sada nekad jede voće i povrće, ali može i da proguta tanjir, sto i stolicu, dodala je.
Elmo je i dalje centralni lik u emisiji, iako je bio skandal vezan za lutkara koji upravlja tom lutkom Kevina Klaša, koji je optužen za seksualno zlostavljanje. Te optužbe su odbačene 2013. zbog zastarelosti.
