Ispada da je danas jedino kviz “Slagalica” emisija koju porodica zajedno može da pogleda bez straha da će iskočiti neka scena seksa, nasilja, svađe, psovki…
Pravi porodočni TV program, bilo to film ili neka zabavna emisija, koji će različite generacije bez osećaja neprijatnosti moći zajedno da pogledaju danas je praktično nemoguće naći.
Zašto je to tako i koje su posledice toga, pitali smo stručnjake. Ono u čemu se svi slažu jeste da je odsustvo kvalitetnog programa veoma dobar pokazatelj sunovrata celokupnog sistema u kome živimo.
– Porodica je danas zanemarena, osim kada se dogodi nasilje. Samo se tada setimo da je porodica važna – kaže za “Blic” psiholog Aleksandra Janković.
Na tu tvrdnju se nadovezao i sociolog Ratko Božović, koji kaže da je veliko siromaštvo vezalo ljude za ekran.
– Nasilje u porodici i društvu potiče upravo iz materijalnog siromaštva, na šta se često nadovezuje i mentalna i duhovna suša – smatra Božović i dodaje da je problem i u tome što građani više nemaju svoj stav, nego sve primaju bez ikakvog kritičkog odnosa, pa tako i plasirane TV sadržaje.
Raslojavanje porodice
Prema njegovim rečima, porodica je u Srbiji doživela raslojavanje – stariji vole jedno, roditelji drugo, dok deca žele da gledaju nešto sasvim treće.
Psihog Aleksandra Janković podseća na to da su ranije postojale emisije koje su okupljale, a ne “razvodnjavale” porodicu.
– Nekada je čitava porodica mogla da gleda program i da u jednoj emisiji svako pronađe nešto svoje – kaže Jankovićeva i dodaje da je obaveza RTS, kao javnog servisa, da obezbedi kavlitetan školski program.
Ono zbog čega bi još televizija morala da vodi računa o svojim sadržajima, prema mišljenju Božovića, jeste činjenica da se mladi danas više indetifikuju sa medijima, nego sa roditeljima.
Vratiti dostojanstvo porodici
Prema rečima Aleksandre Janković, bilo bi veoma važno uvesti emisije koje bi porodicama vratile dostojanstvo.
– Oko čega se do skoro okupljala porodica? Pa oko repriza serija koje su davno rađene, a koje i dalje sadrže porodične vrednosti. Očigledno je da postoji potreba za takvim sadržajima, jer ljudi iznova gledaju reprize – navela je ona.
I koordinatorka Jedinice za prevenciju nasilja pri Ministarstvu prosvete Biljana Lajović slaže se činjenicom da je danas veoma teško pronaći program koji čitava porodica zajedno može da gleda.
– Sadržaji su potpuno neprimereni. Nameće se pitanje zbog čega se prave emisije koje odmažu zajedničkom životu porodice? – pita se Lajovićeva.
Prema njenom mišljenju, radi se o podilaženju najjeftinijim sadržajima.
– Reč je o porivima oko kojih treba da se borimo sve dok ih ne pobedimo, a ne da idemo linijom manjeg otpora. Kako smo došli do toga da se u 20 sati na televiziji emituje nešto što nije primereno? – kaže ona.
Silikoni i marke
Kako objašnjava, loš sadržaj nije vezan samo za seks ili psovke. Problem su i sadržaji u kojima se komentariše koliko košta nečija tašna, ko je koju estetsku opraciju uradio…
Prema njenim rečima, imamo teme koje su toliko banalne da ne zaslužuju ni sekund pažnje. Problem je, upozorava ona, što deca usvajaju sistem vrednosti koji nije dobar.
– Treba da se trudimo da budemo dobri ljudi i da ostvarujemo svoje potencijale upravo jer smo različiti. Ne možemo svi osvajati medalje, ali ne moramo svi ni da imamo operisana usta – zaključuje Biljana Lajović.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURICA
Vladimir Andrić: Duško Radović mi je davao slobodu i sviđalo mu se to što sam pisao
Pisac i reditelj Vladimir Andrić (1944) ovogodišnji je laureat nagrade Mali princ Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici, koja se tradicionalno dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za...
Da li laje morski pas?
U izdanju Kreativnog centra, u ediciji Razvigor, objavljena je zbirka pesama autora Peđe Trajkovića Da li laje morski pas? namenjena uzrastu starijem od pet godina. Edicija Razvigor nastala je s...
Zašto baš tate treba da čitaju deci priče za laku noć
Za dete je korisnije da mu priču za laku noć čita tata nego mama. Prema novom istraživanju Univerziteta Harvard, tatina interpretacija priča deci pomaže da više koriste maštu. Istraživači tvrde...
Pustolovine neobičnih gusara na Panonskom moru
„Jedrenjak?!“, uzviknula je guska Ljubinka. „Ko se tome nadao!“ „A kako ćemo bez okeana?“, upitao je mačak Zgubidan. „Zar nam neće trebati nešto mokrije i slanije nego što je Panonsko...
Nema komentara.