Ova faza gradi temelje logike i doprinosi razvoju sposobnosti rasuđivanja, emocionalnog razmišljanja i doživljaja stvarnosti.
Kod dece tipičnog razvoja počinje da se razvija zmedju 2.5 – 4.5 godine.
Dete koje je u prethodnoj fazi ovladalo veštinama da prepozna i izražava svoja osećanja u ovoj fazi ide korak dallje. Sada dete povezuje emocije i ideje, počinje emocionalno da razmišlja kako bi došlo do razumevanja sveta.
Primer kako dete povezuje dve ideje : “Moj tata je pametan, jer sve zna da popravlja.”
Ili kako povezuje emocije i ideje: “Ljut sam zato što moj brat neće da mi da njegov autić.” “Srećan sam zato što mi je tata kupio novi autić.”
Deca sada znaju da objasne ne samo da nešto žele, nego i zašto to žele.
“Želim da idem u park da bi mogao da se ljuljam “.
Mogu odgovoriti na pitanja: „ko?“, “šta?”, “kada?”, “gde?”.
“Hoću u park.” “Zašto?” “ Da se ljuljam“.
Tokom ove faze dete postaje potpuno verbalno.
Dete takođe postaje sve sposobnije da povezuje svoje ideje sa idejama druge osobe, što čini osnovu novog shvatanja stvarnosti. Spoznaje da su mašta i fantazije unutar njegovog JA i razlikuje ih od stvarnosti.
Uviđa da jedan događaj može da uzrokuje drugi u vremenu i prostoru. Razume da zbog neprihvatljivog ponašanja može snositi posledice – “Mama će me kazniti ako opet udarim mog batu.”
U prethodnoj fazi devojčica koja se igrala sa lutkom, hranila je i presvlačila, sada ide korak dalje. Sada u igri njena lutka poziva svoje drugarice na čajanku i kolače. Njene lutke se neće posvadjati tek tako. Sada dete smišlja razloge za svađe i pomirenja.
Kako pomoći detetu da povezuje ideje i razvije logičko razumevanje sveta ?
Primeri dr Grinspana:
Gledajte da što duže održavate dijalog sa detetom u toku igre pretvaranja.
Na primer, ako se vaše dete igra sa vojnicima, pitajte ga da li smete da mu se pridružite u igri. Pokušajte da ga navedete da vam priča o vojnicima, koliko ih ima, ko su dobri a ko loši momci. Održavajte razgovor što duže.
Kada dete želi da ide napolje pitajte ga “Šta želiš da radiš napolju?“ “Da se ljuljam.“ “I šta još?“ “Da se igram.“ “I šta još? “ “Gde još želiš da idemo? “ “Ko sve treba da dođe?“
“Kakav divan dan! “ Ako vam dete ništa ne odgovori pokušajte ponovo: „Divan dan, zar ne?“ Ako kaže : “Idemo brzo. “, recite “Da, ali šta misliš o ovom danu? “ Gnjavite ga sve dok ne odgovori.
Postavljajte otvorena pitanja, na primer: “Želiš li da češljaš lutku? “ Na ovo pitanje dete može da odgovori samo sa da ili ne. Ako pitate otkud lutki tako lepa bujna kosa, dete može da krene u raznim pravcima.
Postavite pitanja o tome šta vidite u igri ili stvarnom životu kao komentare kao na primer, vaš voz pada sa staze. Možete komentarisati: „Hmm … Pitam se zašto je moj voz iskočio?“ Pitam se kuda ide taj auto? ”Ili u priči koju ste pročitali “Oh, jadni mali meda. On se oseća bolesno. Misliš li da se plaši i želi svoju mamu? Da mu nađemo mamu?“
Ako vaše dete ima teškoće da odgovori na pitanja zašto ili kako, možete dati odgovore s višestrukim izborom da biste potaknuli njegovo razmišljanje dok ne uspe doći do vlastitog odgovora.
