Razvija se između 18-30 meseci – deca formiraju ideje o svojim željama i emocijama i uče da ih pretoče u reči.
Na primer, dete koje je gladno, umesto da se, koristi gestovima i odvede majku do frižidera, sada kaze: „Želim da jedem.“ „Daj mi da jedem.“ „Gladan sam.“
Umesto ponašanja (vodi mamu do frižidera) koristi ideje (gladan sam) i saopštava ih kroz reči.
U ovoj fazi se javlja simbolička igra ili igra pretvaranja koja je spada u jedno od najvažnijih iskustava za dečji celokupni razvoj i predstavlja uvod u apstraktno mišljenje.
U igri pretvaranja dete zamišlja, eksperimentiše i uči da rešava probleme. Sposobnost pretvaranja i imitiranja razvija kreativnost, bogati rečnik i razvija različite veštine koje će dete koristiti u životu. Dete spoznaje da jedan predmet u igri može da zameni drugi. Uči da razume simbole što će mu u kasnijem uzrastu omogućiti da prepozna i razlikuje slova i brojeve.
Kod dece koja nisu u potpunosti ovladala ovom fazom, postoji verovatnoća da će i u odrasloj dobi imati problem da prepoznaju svoje emocije i da razlikuju emocije od ponašanja.
Sposobnost pretvaranja i imitiranja razvija kreativnost, bogati rečnik i razvija različite veštine koje će dete koristiti u životu
Deci koja nemaju problem da stvaraju ideje ali su im čula preopterećena i preosetljiva ili imaju problem sa motornim planiranjem će biti izazov da ovladaju fazom simboličke igre. Moguće je da će zbog čulnog preopterećenja u igri pretvaranja stvarati strašne mentalne predstave umesto zabavne i pustolovne.
Problemi sa motornim planiranjem mogu dovesti do nesposobnosti deteta da izrazi svoje ideje u igri pretvaranja.
Deca koja imaju teškoća u komunikaciji često se ne pretvaraju kao njihovi vršnjaci, a kada to učine, njihova igra je siromašnija.
Roditelji mogu predužeti dodatne korake kako bi im pružili prilike za iskustva koje treba da nauče.
Kako pomoći detetu da razvija i izražava osećanja i ideje ?
Naučite dete da se pretvara. O značaju pretvaranja za dečji razvoj možete pročitati ovde. Sposobnost pretvaranja ili imitiranja može biti izazov za decu sa senzornom disfunkcijom.
S obzirom na to da su sva deca različita i imaju različita interesovanja, roditelji će morati, kroz eksperimentisanja ili uz pomoć stručnog lica, da nadju način kako da dopru do deteta i nauče ga da se pretvara, imitira, razvija i izražava emocionalna osećanja i ideje.
Naoružajte se strpljenjem jer ova avantura može zahtevati dosta vremena i strpljenja.
Može da bude i frustrirajuća jer dete često odbija da uči, odbija da učestvuje u igri i da imitira. Može da pobegne u drugi kraj sobe ili postaje agresivno. Ne gubite nadu, to su samo odbrambene reakcije deteta nad nepoznatim situacijamama, a vi ih možete iskoristiti da rade za vas. Ako beži, pravite se da se igrate jurke dok ne privučete pažnju.
Ako mlatara rukama, mlatarajte i vi i pretvarajte se da ste ptica. Koristite reči i objasnite detetu da ste sada ptica i letite. Na taj način će učiti da jedna radnja ili predmet mogu da zamene drugi ( u ovom slučaju ruke zamenjuju krila).
Neurodivergentni mozak: Kako funkcioniše i zašto je važno da ga razumemo
Mozete zajedno da hranite plišanog zeku ili lutku. Važno je da uključite reči i komentarišete: Vidi kako zeka jede. Zeka je pojeo ručak. Sada ćemo salvetom da mu obrišemo usta jer je musav.
Ako se vaše dete ne pridružuje u igri zajedničkog hranjenja, pokušajte prvo da ga uzmete za ruku i pomognete mu da hrani plišanog zeku. Ako ni to ne uspe, ne očajavajte, ponekad će vam trebati vremena i puno ponavljanja.
Ponovo mu pokažite igru i pričajte mu sve što radite da bi ste mu pomogli da vas razume.
Ako dete u igri stalno ponavlja jednu istu radnju, pokušajte da je promenite ili proširite postepenim uvođenjem novih elemenata. Na primer, dete se igra prodavnice i stalno kupuje istu robu. Možete mu reći: Nemamo više bombona. Može li čokolada umesto toga?
Igru možete vremenom obogaćivati, proširivati, menjati pravila, uvoditi nove elemente. Važno je da koristite iskustva iz stvarnog života jer se tako deca lakše povezuju sa temom.
Takođe možete koristiti svakodnevne interakcije da bi ste pomogli detetu da nauče da prepoznaju i izražavaju svoje emocije.
Evo nekoliko primera:
Kada se igrate sa autićima, pregazite njegov auto. Pratite reakciju i komentarišite: O pa ti si ….( ljut, tužan,smešno ti je, raduje te) …
Kada zajedno gledate crtani film ili film komentarišite: Raduje se. Skače jer je srećna. Šali se… Smešno joj je. O, gle kako je ljuta..
Koristiti jednostavne slike u kojoj lice osobe pokažuje jednu emociju, samo sada možete uvesti i složenije emocije.
Autor: Irena Stojiljković, Master defektolog, psihološki savetnik i psihoterapeut pod supervizijom.
