Ako je dijete čisto, nahranjeno, tjelesno zdravo i ako „mu je sve dato“, pa šta će mu još i da mu se poštuju ili uvažavaju emocije. Pa nisu ih ni nama poštovali i evo šta nam fali.
Edukivati bake i djedove, skoro je pa neizvodivo. Puno je lakše (koliko god to bilo teško) postaviti granicu u tom odnosu.
Njen mili dečak nema problem u ponašanju i nije agresivan zato što je vaspitno zapušten, već zato što ima ozbiljne razvojne probleme. On NE MOŽE da razume pravila igre.
Данас су деца презаштићена и у својим породицама заузимају централна места. Доступно им је све шта пожеле. У сусрету са школом ти мали принчеви и принцезе откривају да у одељењу има још скоро тридесет других принчева и принцеза који исто мисле да су најбољи, најпаметнији, најлепши…
Za većinu dece, polazak u školu ili povratak u školsku klupu nakon raspusta predstavlja događaj koji sa nestrpljenjem očekuju i kome se raduju. Međutim, kod jednog broja dece javlja se strah od škole.
Burni razvodi mogu na decu uticati ozbiljno i trajno. Stoga, pod pretpostavkom da je razvod neminovnost, moramo se zapitati šta možemo da učinimo kako bi deca što lakše prebrodila i prihvatila novonastalu situaciju.
Najvažnije je da čim roditelji posumnjaju da nešto nije u redu sa razvojem deteta, odmah se obrate pedijatru koji ih treba uputiti na dalja ispitivanja
Roditelji često pametne telefone i tablete daju svojim živahnim mališanima kako bi ih smirili, međutim, stručnjaci savetuju da taj način umirivanja ipak izbegavaju, a pročitajte i zbog čega.
O tome šta svako od nas treba da zna o opštenju s njima, govorila je Julija Presnakova, psiholog koji radi s autističnom decom.
Moj sin Vid je prošle sedmice pošao u školu. On ima autizam. Svi radimo i spremni smo da se suočimo sa nedaćama koje život često nosi. Sistem u Srbiji je, međutim, građen drugačije i izbora nema mnogo.
