Naše bake su u školama učile krasnopis, naše mame domaćinstvo, a naša deca bi mogla da uče šah! Iako još još nije napisan dokument koji bi ovo zakonom obavezao, sprovodi se inicijativa da šah postane obavezni deo nastavnog programa u Španiji.
Strastveni igrači šaha su ovu vest iščekivali sa nestrpljenjem i pokazali su svoje oduševljenje kada je ovaj predlog prihvaćen. Do sada je šah bio vannastavna aktivnost u više od 1. 000 škola u Španiji, pa su deca u tom pogledu imala slobodan izbor.
Poduhvat ima za cilj da promoviše ovaj umni sport prvenstveno među decom, ali tu nije kraj: plan je da se značaj šaha istakne i na drugim javnim mestima, kao što su zdravstvene ustanove, popravni domovi, domovi za stara lica itd.
Šah kao obavezan predmat nije toliko neverovatna ideja, a evo i šest podataka koji to dokazuju:
1. Šah nas čini inteligentnijim
Dokazano je da se umna sposobnost bolje razvija kod dece koja igraju šah nego kod dece koja se ne bave ovom aktivnošću. Ova decaostvaruju i bolje rezultate u školi: istraživanje sprovedeno među školskom decom u Italiji pokazuje da ova igra doprinosi postizanju boljeg akademskog uspeha. L. Garsija navodi pet vrsta inteligencije koje šah razvija kod igrača: logičko-matematičku, lingvističku, prostornu, intrapersonalnu i interpersonalnu.
2. Šah nas čini zrelijim
Migel Lopes, profesor šaha, objašnjava da šah pomaže deci pri sazrevanju. Zahvaljujući ovoj igri vide da njihova dela imaju posledice, što im pomaže da ne reaguju previše impulsivno. Ispitivanja pokazuju da se uz šah poboljšava pamćenje, sposobnost za rešavanje problema, koncentracija, a uz ovu umnu aktivnost postajemo i kreativniji.
3. Šah je dobar za decu
Lopes navodi da deca mogu početi sa usvajanjem pravila, a i pokojom partijom, već sa tri godine.
„Što su mlađi, to je bolje, jer će šah uticati na njihov način razmišljanja i na razvijanje strpljenja“. Naravno, u tom uzrastu ne možemo od njih očekivati da provedu tri sata igrajući jednu partiju.
4. Šah je dobar i za odrasle
Redovno igranje šaha poboljšava aktivnost moždanjih ćelija i odlaže njihovo starenje, pa bi čak moglo da spreči, ili bar odloži, nastanak Alchajmerove bolesti – objašnjava L. Garsija, koji ovu igru naziva „teretanom za mozak“.
5. Šah je igra
Dete kroz igru uči kako treba da se ponaša, uspostavlja društvene odnose, razvija maštu i kreativnost, uči društvene norme, ali i kako da prihvati poraz.
Sama činjenica da je reč o igri jeste ono što decu dodatno motiviše: odmah im je zanimljivije nego na drugim časovima.
Varijacije su beskonačne, ne postoje dve iste partije šaha
Iako je tako, Lopes navodi da se na fakultativnim časovima šaha koje je držao brzo moglo primetiti ko se odlučio za tu aktivnost zato što je zaista zainteresovan, a koga su roditelji „primorali“.
6. Ali ovo nije bilo kakva igra
Svaka igra pozitivno utiče na decu, ali šah ima posebne prednosti. Zapravo, šah ne uključuje faktor sreće, jer na ishod igre ne utiču, na primer, karte koje je igrač dobio.
Oprema koja nam je potrebna za ovaj sport, star više od 15 stoleća, jeftina je, a, povrh svega, šah je na interesantan način povezan sa umetnošću, naukom, računarima, pedagogijom i psihologijom. Pa, ima li lepših razloga da počnemo da se bavimo ovom umnom delatnošću?
Izvor: Moj pedijatar
